MNP logo with the strapline - dark blue with light blue arrow - transparent

ČITANJE FINANSIJSKIH IZVEŠTAJA – NAJBITNIJI POKAZATELJI

Važnost pravilnog tumačenja finansijskih pokazatelja iz kvartalnih i godišnjih kompanijskih izveštaja postaje sve veća svakoga dana, i to ne samo za profesionalce iz sektora računovodstva i revizije, ekonomskih medija, državne uprave ili konsultantskih kuća.

Jednostavno, korporativni rezultati se direktno prepliću i utiču na čitavo društvo, tako da je ispravno čitanje i razumevanje njihovih podataka preduslov za razumevanje ključnih trendova na tržištu.

Na prvom mestu po važnosti je podatak o dobiti preduzeća, nazivan još i rezultatom poslovanja, ili anglicizovano – neto profitom. Dobit predstavlja krajnji finansijski rezultat, odnosno sumu novca koju je kompanija profitirala na kraju posmatranog perioda (kvartal, godina) po plaćanju svih obaveza i eventualnog reinvestiranja. Možda je najbolje ipak koristiti termin rezultat poslovanja zato što on može biti izražen i u negativnom iznosu, u kom slučaju govorimo o kompaniji koja je gubitaš.

Međutim, dobit nikako ne treba posmatrati samostalno, jer bi to davalo nepotpunu sliku o poslovanju preduzeća.

Primera radi, ostvaren pozitivan rezultat poslovanja ne mora značiti mnogo ukoliko kompanija o kojoj je reč nema omogućen zdrav tok gotovine (cash flow). On se na domaćim bilansima stanja najpre ogleda kroz pokazatelj obrtne imovine. U isto vreme, potraživanja po osnovu prodaje pokazuju koliko kupci servisa ili proizvoda kompanije duguju sredstva. Kratkoročne obaveze govore o zaduženjima, pozajmicama koje imaju kratke rokove, dok se značajniji bankarski krediti ogledaju u stavci o dugoročnim obavezama.

U praksi, kvalitetan tok keša vidi se ukoliko je obrtna imovina veća od kratkoročnih zaduženja. Odnos ova dva parametra zove se racio likvidnosti i preporučeno je da bude iznad 2:1 u korist obrtne imovine, mada je on kliznog karaktera, u smislu da se svakodnevno menja i umnogome se razlikuje od preduzeća do preduzeća.

Jedan od najvažnijih i planetarno najprihvatljivijih indikatora o gotovini, o takozvanom operativnom kešu je EBITDA (Earnings Before Interest Taxes Depreciation Amortization), koji se kod nas prevodi kao profit pre oduzimanja troškova poreza na dobit, kamata i amortizacija. No, EBITDA ne znači koliko gotovine kompanija ima u nekom trenutku na računu, već koliko je keša stvorila iz svog operativnog poslovanja. Stanje na računu, recimo, može biti niže ukoliko je kompanija neke godine odlučila da napravi veće zalihe repromaterijala.

U svakom slučaju, EBITDA je glavni pokretač stvaranja keša u kompaniji i mnoge kompanije strogo vode računa o visini EBITDA u svojoj statistici.

Dalje, velika potraživanja po osnovu prodaje mogu govoriti o dve činjenice. Na prvom mestu, da posmatrana kompanija ima proizvod, odnosno robu koja je tražena i čija naplata još nije dospela, što samo po sebi ne mora biti nužno loše. Ipak, svakako je bolje da se sa naplatom ne čeka dugo, pogotovu u vreme spoljnih kriza, kao što su pandemijska ili ukrajinska. Rešenje je u dobrim partnerskim odnosima sa glavnim kupcima, izgrađenom poverenju, kao i potpisivanju kvalitetnih ugovora o plaćanju. Sve to ukupno priča priču o kvalitetnom upravljanju kompanijom.

Rezultat po zaposlenom kao merilo uspeha

Do sada namerno nije bilo reči o ukupnim prihodima, merilu koje se najčešće prvo pominje u nefinansijskim medijima. Naime, lako je ukupne prihode uzeti kao pokazatelj uspeha, svojevrsnu “reklamu” o uspehu preduzeća, kada se oni prikazuju bez prateće statistike, koja značajno ogoljava i daje smisao o celokupnim rezultatima.

Po pravilu, najveće kompanije u zemlji, po računovodstvenoj definiciji velikih preduzeća ili po broju zaposlenih, prikazuju i najveće ukupne prihode na kraju godine, ali to samo po sebi ne govori mnogo. Primer domaćeg EPS-a to dobro ilustruje. Ovo preduzeće je po finansijskim izveštajima 2020. godine imalo prihode od 2,56 milijardi evra, a u 2021. godini 2,84 milijarde evra. Iako je izveštaj za 2020. godinu zaista pokazivao dobre rezultate, a u apsolutnim iznosima dobiti i najveće u čitavoj državi (uz nešto lošiji racio likvidnosti), godinu dana kasnije dobit je otišla u negativnu zonu iako su prihodi uvećani, a broj zaposlenih smanjen čak za hiljadu ljudi.

Ovo ističe još jedan značajan faktor u sagledavanju poslovanja – prethodno poznavanje tržišta i delatnosti u kojoj kompanija posluje, što neretko podrazumeva i uvid u “stanje na terenu”. Slučaj EPS-a je veoma ilustrativan posle velikih havarija koje su se zimus dogodile usled nedostatka reinvestiranja dela ostvarene dobiti u neophodnu mehanizaciju. Ova kompanija, kao najveći poslodavac u našoj državi (23.507 zaposlenih u 2021. godini), morala je da utroši oko 500 miliona evra za nabavku struje po znatno višoj ceni, a ove godine će morati da troši i na kvalitetniji ugalj iz uvoza.

Broj zaposlenih je spomenut jer vodi ka sledećem parametru, ne manje važnom. Reč je o dodatoj vrednosti po zaposlenom. Manje firme, na primer tehnološki startapovi, gotovo sigurno će prikazivati veću dodatu vrednost po zaposlenom u odnosu na glomazne sisteme kao što su JP EPS ili JP Pošte Srbije. Ovaj pokazatelj dobija se deljenjem rezultata poslovanja sa brojem zaposlenih, ali ga ne prikazuju sve kompanije u svojim izveštajima i nije obavezan podatak pri godišnjem slanju izveštaja Agenciji za privredne registre.

Na kraju, u godišnjim izveštajima posebnu pažnju treba obratiti na vlasničku strukturu, eventualnim blokadama i posebnim zabeleškama, kao i o nepokretnostima kojima kompanija raspolaže.

Šema vlasnika, pogotovu ako se posmatra preko kvalitetnih stručnih servisa kao što je CompanyWall, ukazuje na grananje uvezanih firmi, što u poslovnom svetu kao informacija može da predstavlja značajnu komparativnu prednost.

U posebnim zabeleškama i popisima nekretnina u vlasništvu preduzeća mogu se pronaći bitni detalji o kreditima, odnosno opterećenosti hipotekama.

Idealno, uspešna kompanija bila bi ona koja ima pozitivan i što veći rezultat poslovanja (dobit) na kraju godine, a gde su njeni tokovi gotovine i dodata vrednost po zaposlenom visoki, uz relativno male dugoročne obaveze i neopterećenost hipotekama. Pohvalno bi bilo, naravno, i ukoliko bi imale visoku prosečnu zaradu po zaposlenom.

Ali, kao što je već napomenuto, čak i takav rezultat mora biti “ukršten” sa podacima o konkretnom tržištu – o robi koju to preduzeće prodaje, te spoljnim faktorima koji mogu biti ugrožavajući na srednji ili duži rok.

Autor: Marko Miladinović, biznis.rs

MNP logo with the strapline - dark blue with light blue arrow - transparent
Mi smo partneri naših klijenata a oni su upravo u nama prepoznali kvalitet.

Preuzmite besplatan ebook klikom na dugme ispod.