MNP logo with the strapline - dark blue with light blue arrow - transparent

STARTAP OLAKŠICE – UVEĆANI ODBITAK ZA TROŠKOVE ISTRAŽIVANJA I RAZVOJA (R&D odbitak) (I deo)

Ukoliko u Republici Srbiji nameravate da sprovedete projekat istraživanja i razvoja, ili želite da komercijalno iskoristite predmet prava intelektualne svojine (autorsko delo ili patent), ili želite da investirate u startape postoje tri vrste poreskih podsticaja koje možete iskoristiti:

  1. “R&D odbitak” – Uvećani odbitak za troškove istraživanja i razvoja
  2. “IP Box” režim – Izuzimanje kvalifikovanog prihoda iz osnovice poreza na dobit pravnih lica
  3. Poreski kredit za ulaganje u startape – Kredit po osnovu ulaganja u novoosnovano privredno društvo koje obavlja inovacionu delatnost

    U daljem tekstu ćemo objasniti poreski podsticaj pod rednim brojem 1, koji podrazumeva mogućnost uvećanja odbitka za troškove istraživanja i razvoja.

Poreski podsticaj “R&D odbitak” je definisan Zakonom o porezu na dobit pravnih lica, članom 22g:

“Kao rashod u poreskom bilansu obveznika mogu se priznati, u dvostruko uvećanom iznosu, troškovi koji su neposredno povezani sa istraživanjem i razvojem koje obveznik obavlja u Republici.”

Drugim rečima, obveznicima se daje mogućnost da sve troškove koji nastaju u vezi sa aktivnostima istraživanja i razvoja priznaju u svom poreskom bilansu u dvostrukom iznosu. Primena ovog poreskog podsticaja dodatno je uređena “Pravilnikom o troškovima istraživanja i razvoja” (u daljem tekstu: Pravilnik).

Primer obračuna: Poreski obveznik je ostvario oporezivi prihod od 1.000.000 RSD, a ima ukupne, redovne (poreski priznate) troškove od 500.000 RSD, njegova oporeziva osnovica će iznositi 500.000 dinara (1.000.000 – 500.000), a porez na dobit će biti 75.000 RSD (500.000 x 15%). Međutim, kada primenimo R&D poreski podsticaj računica će izgledati drugačije. Ukoliko troškovi koji su neposredno povezani sa istraživanjem i razvojem iznose 100.000 RSD, takvi troškovi bi mogli da se priznaju kao rashod u ukupnom poreskom bilansu u iznosu od 200.000 RSD (2 x 100.000). Time bi poreska osnovica sa 500.000 RSD spala na 400.000 RSD, a efektivna poreska obaveza bi bila manja za 15.000 RSD. To znači da bi porez na dobit uz primenu podsticaja iznosio 60.000 RSD ((1.000.000 – 600.000) x 15%).

Uslov da steknete pravo na ovaj poreski podsticaj je da se projekat istraživanja i razvoja obavlja u Republici Srbiji. To konkretno znači da najmanje 90% svih zaposlenih koji rade na istraživanju i razvoju svoje aktivnosti obavljaju na teritoriji RS. Neophodno je naglasiti i da ukoliko za obavljanje projekta istraživanja i razvoja angažujete samo fizička lica van radnog odnosa ili druga privredna društva, gubite pravo na poreski podsticaj. Drugim rečima, da biste ostvarili pravo na poreski podsticaj, neophodno je da imate zaposlena lica koja će raditi na projektu istraživanja i razvoja.

Troškovi za koje možete ostvariti uvećani odbitak u toku istraživanja i razvoja

Ovaj poreski podsticaj možete koristi za sve izdatke koji nastaju neposredno u vezi sa istraživanjem i razvojem. Drugim rečima, može se koristiti i za izdatke koji se prema računovodstvenim propisima klasifikuju kao rashodi ili kao imovina. To znači da čak i za sredstva koja predstavljaju vašu imovinu (na primer oprema) možete iskoristiti dvostruki odbitak troškova. Pravilnik reguliše situaciju u kojoj su stalna sredstva nabavljena pre otpočinjanja korišćenja podsticaja. Ali i situacije kada postoje naknadna ulaganja u stalna sredstva koja su nastala kao rezultat istraživanja. U oba navedena slučaja imate pravo korišćenja poreskih podsticaja.

Treba imati u vidu da je potrebno opredeliti se u kojoj meri se imovina koristi za potrebe istraživanja i razvoja, jer se često dešava da se ona ne koristi 100% za ovakve aktivnosti. Ne postoji propisano pravilo kako se određuje procenat korišćenja imovine, već svaki obveznik treba sam da odredi u kojoj meri se nabavljena sredstva koriste u procesu istraživanja i razvoja.

Istraživanje i razvoj definisani su članom 22g Zakona o porezu na dobit pravnih lica:

“…istraživanjem se smatra originalno ili planirano istraživanje preduzeto u cilju sticanja novog naučnog ili tehničkog znanja i razumevanja, a razvojem primena rezultata istraživanja ili primena drugog naučnog dostignuća ili dizajna proizvodnje novih značajno poboljšanih materijala, uređaja, proizvoda, procesa, sistema ili usluga pre pristupanja komercijalnoj proizvodnji ili korišćenju.”

U definiciji uslov da istraživanje mora da bude originalno i planirano u stvari znači da istraživanje mora da bude aktivnost usmerena ka otkrivanju nečeg novog, a ujedno da ne bude rezultat slučajnog saznanja, već je neophodno da saznanje bude organizovano, planirano i svesno. S druge strane novo naučno ili tehničko znanje i razumevanje predstavlja nameravani završetak faze istraživanja.

Faza razvoja, prema definiciji, podrazumeva primenu rezultata istraživanja ili primenu drugog naučnog dostignuća ili dizajna. Drugim rečima, da bi aktivnost mogla da se smatra razvojem potrebno je da se stvara nešto novo (što nije postojalo ranije) ili je postojalo, ali je značajno poboljšano. Razlika od istraživanja je u tome što se u fazi razvoja više ne otkriva, ne saznaje, već se otkrića i znanja primenjuju za stvaranje konkretne stvari.

U Pravilniku je taksativno navedena lista troškova koji su neposredno povezani sa istraživanjem i razvojem:

  • zarade zaposlenih angažovanih na poslovima istraživanja i razvoja
  • materijali koji je u neposrednoj vezi sa projektom (na primer komponente koje se koriste prilikom proizvodnje prototipa nekog proizvoda, instrumenti koji se koriste u cilju sprovođenja laboratorijskog istraživanja…)
  • nematerijalna sredstva i prava na korišćenje nematerijalne imovine (na primer softveri, nematerijalni alati, baze podataka, nacrti, dizajni, skice… koji se koriste u procesu istraživanja i razvoja)
  • nekretnine, postrojenja, oprema i biološka sredstva koja se koriste za istraživanje i razvoj
  • zakup nekretnina, postrojenja, opreme i bioloških sredstava za potrebe projekta
  • stručna mišljenja, savetodavne usluge i prenos znanja i veština
  • pravna zaštita prava intelektualne svojine
  • zajmovi radi finansiranja poslova projekta
  • proizvodne usluge za korist projekta. Ovo se dešava kada obveznik stručno ili na osnovu raspoloživih resursa nije u stanju da sprovede projekat samostalno u celini. Na primer, razvija softverski algoritam, ali mu je potreban logo koji će uraditi drugo lice.

    Troškovi koji ne spadaju u troškove istraživanja i razvoja:
  • reklamiranje, promovisanje, prodaja
  • administrativni i drugi režijski troškovi koji nisu neposredno povezani sa projektom. Na primer to mogu biti zarade rukovodilaca koji ne sprovode lično, niti vrše nadzor istraživanja i razvoja. Još jedan primer bi biti troškovi računa za struju, vodu, infostan, grejanje, troškovi telefona, interneta i sl. ukoliko se ne mogu direktno povezati sa projektom
  • istraživanja i razvoja.
  • troškovi obuke zaposlenih
  • tekući troškovi održavanja sredstava ili nematerijalne imovine koja se koristi za potrebe istraživanja i razvoja

    Dokumentacija koju morate posedovati i priložiti da biste ostvarili pravo na ovaj poreski podsticaj:

    Forma dokumentacije nije propisana Zakonom i Pravilnikom, već se dokumentacija priprema u slobodnoj formi i potrebno je da sadrži sve informacije za dokazivanje nastanka troškova za svrhu sprovođenja istraživanja i razvoja.

Dokumentacija koju je neophodno priložiti Poreskoj upravi je:

  • Evidencija o vremenu koje je svaki od zaposlenih proveo radeći na određenom projektu
  • Opis (specifikacija) projekta u kojem će se nalaziti istaknuti ciljevi projekta, planirane faze projekta, i planirane aktivnosti u okviru svake od faze projekta.
  • Zaključak u kome se iskazuju podaci o iznosu svih troškova istraživanja i razvoja

    Dokumentacija koju poreski obveznik ne mora da predaje Poreskoj upravi, ali u slučaju poreske kontrole mora da je poseduje je:
  • Budžet projekta
  • Plan nabavki koji se odnosi na konkretan projekat
  • Mišljenja stručnjaka koji su zaduženi za realizaciju projekta
  • Fakture koje pokazuju vrednost sredstava i usluga nabavljenih za potrebe istraživanja i razvoja
  • Ugovori sa trećim licima angažovanim na projektu
  • Evidencija o troškovima propisana Pravilnikom o troškovima istraživanja i razvoja

    Još jedna bitna informacija je da ovaj poreski podsticaj možete ostvariti bez obzira da li je projekat uspešan ili se ispostavi neuspešnim. To znači da i u slučaju neuspeha projekta istraživanja i razvoja podsticaj ne može naknadno da se izgubi.

Najveće ograničenje objašnjenog poreskog podsticaja je što ne možete da ga primenite ukoliko aktivnosti razvoja obavljate uslužno za druga lica (na primer za povezana lica iz inostranstva). Drugim rečima, ono što nastane kao posledica istraživačkog ili razvojnog projekta obveznika mora nakon završenog projekta da pripada obvezniku koji primenjuje podsticaj.

Izvor: Digitalna zajednica

MNP logo with the strapline - dark blue with light blue arrow - transparent
Mi smo partneri naših klijenata a oni su upravo u nama prepoznali kvalitet.

Preuzmite besplatan ebook klikom na dugme ispod.