Model revalorizacije znači da knjigovodstvena vrednost imovine nije fiksna, već se povremeno ažurira na osnovu njene fer vrednosti, tj. realne tržišne cene na određeni dan revalorizacije.
Međutim, da bi se ovaj model primenio, MRS (međunarodni računovodstveni standardi) zahtevaju da fer vrednost može da se odredi na osnovu „aktivnog tržišta“. Aktivno tržište znači da se imovina ili obaveze često i u dovoljnim količinama prodaju i kupuju po cenama koje jasno odražavaju stvarnu vrednost.
Tu MRS 13 razlikuje tri nivoa vrednosti:
Nivo 1: Kotirane cene na aktivnom tržištu (najbolji i najpouzdaniji izvor).
Nivo 2: Cena koja nije kotirana, ali je uočljiva na drugi način (npr. slične cene).
Nivo 3: Cena koja se procenjuje na osnovu nevidljivih, subjektivnih parametara.
Za model revalorizacije, važno je da fer vrednost dolazi iz nivoa 1. Ako ne dolazi, ne može se primeniti model revalorizacije, već mora da se koristi model nabavne vrednosti.
Većina virtuelnih valuta nema aktivno tržište koje zadovoljava uslove MSFI 13 (odnosno nemaju kotirane cene nivoa 1), osim nekoliko najpopularnijih virtuelnih valuta, pa zato ne mogu ni da se revalorizuju.
Još važnije, primena ovog modela je tehnički složena, zahteva redovne, pouzdane i transparentne podatke o tržištu, i uvodi dodatnu kompleksnost u računovodstvo jer vrednost može ići gore-dole, što može značajno uticati na izveštaje i dobit preduzeća.
Model revalorizacije može biti sjajan kad imate jasno i aktivno tržište, i želite da vrednost imovine u knjigama prati tržišne uslove. Ali, zbog stroge definicije aktivnog tržišta, tehničke složenosti i rizika od fluktuacija u vrednosti, njegova primena je ograničena na uslove gde je to zaista moguće i korisno.
Autor: Miloš Praštalo, CPA