Ministarstvo finansija objavilo je mišljenje i zauzelo stav o iskazivanju i obračunu nabavne vrednosti digitalne imovine dobijene zajmom.
Naime, pravno lice (rezident Srbije) prima zajam od inostranog nerezidentnog pravnog lica u vidu digitalne imovine.
Zajam se vraća u istom obliku, ali uvećan za 3,22% godišnje (što predstavlja kamatu izraženu u dodatnoj količini digitalne imovine).
Obveznik odmah prodaje primljenu digitalnu imovinu preko ovlašćenog kripto posrednika, dobija dinarski iznos na račun, i novac koristi za kupovinu nepokretnosti. Nakon isteka zajma, planira da kupi istu količinu digitalne imovine (uvećanu za kamatu) i vrati zajmodavcu.
Da li kamata uvećava nabavnu cenu/vrednost digitalne imovine?
Zaključak je sledeći:
„Kamata po zajmu ne predstavlja trošak direktno pripisiv nabavci digitalne imovine jer digitalna imovina ne zahteva značajan vremenski period da bude spremna za upotrebu ili prodaju.“
Dakle, kamata NE ulazi u nabavnu vrednost digitalne imovine.
Takodje, ako obveznik nije redovni trgovac digitalnom imovinom, digitalna imovina treba biti evidentirana kao nematerijalna imovina (ne kao zaliha) i treba se prodaja priznavati po neto principu, priznavanjem neto dobitka ili gubitka.
Za poreski i računovodstveni tretman kapitalnog dobitka, ovakav stav znači da je nabavna vrednost digitalne imovine samo vrednost digitalne imovine koja je evidentirana u knjigama — bez kamata ili drugih troškova zajma.
Pravno lice (rezident) koje je dobilo pozajmicu u vidu digitalne imovine, tj kriptovalute (i to verovatno USDT), treba da evidentira nastanak prvog oporezivog događaja: kapitalni dobitak u vidu pozitivne razlike između niže tržišne vrednosti USDT-a na dan priliva, i višeg iznosa u dinarima (RSD) koje je steklo prodajom. U suprotnom, u pitanju je kapitalni gubitak.
Dalje, u knjigama ostaje obaveza koja se vodi u USDT (po srednjem kursu u RSD) i koja se ugovorno ukamaćuje ali u skladu sa računovodstvenim propisima takva obaveza ne može da se evidentira po amortizovanoj vrednosti već po fer vrednosti, što znači da ugovorna kamata u bilansu uspeha završava kao deo promene fer vrednosti obaveze u USDT (umesto rashoda kamate).
Kao poslednje, pravno lice (rezident-zajmoprimac) za dinare kupuje USDT uvećan za iznos ugovorne kamate i prenosi ih nazad zajmodavcu – što se evidentira na dugovnoj strani kao zatvaranje obaveze koja se vodi od prvog priliva USDT, i sa potražne strane kao zatvaranje nove pozicije USDT. To predstavlja novi oporezivi događaj jer kapitalni dobitak ili gubitak nastaje kao razlika između nabavne vrednosti u iznosu dinara koliko je plaćen USDT kripto posredniku, i fer vrednosti USDT-a na dan vraćanja zajma, jer je to suštinski prebijanje obaveze i potraživanja po osnovu prodaje (što je osnov za kapitalni dobitak).
Autor: Miloš Praštalo, CPA