Izmene i dopune Zakona o trgovini („Službeni glasnik RS“, broj 35/2026) stupile su na snagu i primenjuju se od 1. maja 2026. godine.
U ovom tekstu se fokusiramo na ono što je potrebno znati iz ugla kaznenih odredbi važećeg prečišćenog teksta Zakona o trgovini (u daljem tekstu: Zakon) .
Postoje dve grupe prekršaja: prva, sa jedinstvenom novčanom kaznom i druga, sa rasponom novčanih kazni.
Za praćenje odredaba Zakona važna je podela trgovine na malo.
1. Podela trgovine na malo
Trgovina na malo i pružanje usluga potrošačima obavlja se kao:
1) trgovina na prodajnom mestu;
2) trgovina ličnim nuđenjem;
3) daljinska trgovina:
- elektronska trgovina,
- ostala daljinska trgovina putem drugih sredstava.
1.1. Trgovina na prodajnom mestu
Trgovina na prodajnom mestu je trgovina:
1) u prodajnom objektu;
2) u prenosivim prodajnim objektima (kiosk, tezga, automat i sl. sredstva i oprema);
3) sa pokretnih sredstava i opreme.
1.2. Trgovina ličnim nuđenjem
Trgovina ličnim nuđenjem je trgovina koja se obavlja:
1) van prodajnog mesta;
2) uz istovremeno fizičko prisustvo trgovca i potrošača;
3) uz prethodni pristanak potrošača da mu se učini ponuda.
Trgovina ličnim nuđenjem naročito se obavlja kao:
1) trgovina na adresi prebivališta ili boravišta ili na radnom mestu potrošača;
2) trgovina na promotivno-prodajnim skupovima.
1.3. Daljinska trgovina
Daljinska trgovina je isticanje ponude i zaključenje ugovora za prodaju robe/usluge upotrebom jednog ili više sredstava komunikacije na daljinu.
Elektronska trgovina je vid daljinske trgovine koja se ostvaruje na način da se robe/usluga nudi, naručuje i prodaje putem interneta.
Elektronska trgovina naročito se obavlja kao:
1) prodaja robe/usluga preko elektronske prodavnice (osnovni oblik elektronske trgovine);
2) prodaja robe/usluga preko elektronske platforme koja povezuje trgovce i potrošače (prodaja preko e-commerce platforme);
3) prodaja robe preko elektronske prodavnice ili preko elektronske platforme, pri čemu se roba isporučuje potrošaču direktno od proizvođača/veletrgovca („dropshipping” oblik elektronske trgovine).
Ostala daljinska trgovina obavlja se putem drugih sredstava komunikacije, a naročito kao kataloška prodaja, TV prodaja, trgovina posredstvom pošte, štampanih pošiljki, reklamnih materijala sa narudžbenicom, telefona, tekstualnih ili multimedijalnih poruka u mobilnoj telefoniji i govornih automata.
2. Prva grupa prekršaja
Za prekršaje iz ove grupe je predviđena jedinstvena novčana kazna. Za pravno lice ona iznosi 100.000 dinara, za odgovorno lice u pravnom licu 10.000 dinara i za preduzetnika 40.000 dinara (član 67. Zakona).
Jedinstvena novčana kazna za ovu grupu prekršaja omogućava izdavanje prekršajnog naloga trgovcu od strane nadležnog inspektora.
Prekršajni postupak za prekršaje iz ove grupe ne može se pokrenuti niti voditi ako proteknu dve godine od dana kada je prekršaj učinjen.
U nastavku detaljnije objašnjavamo prekršaje iz ove grupe.
2.1. Otkupno mesto
Trgovac koji obavlja trgovinu na otkupnom mestu dužan je da obeleži otkupno mesto, odnosno istakne podatke o poslovnom imenu, matičnom broju i PIB-u, vrsti proizvoda koja se otkupljuje, radnom vremenu i periodu godine kada se vrši otkup, kao i da istakne obaveštenje o otkupu kojim jasno i čitljivo obaveštava poljoprivrednog proizvođača, pre prodaje robe, o opštim uslovima otkupa (ceni po osnovu kvaliteta/klase; roku plaćanja; načinu utvrđivanja kvaliteta/klase; proceduri koja se sprovodi u slučaju da iskaže sumnju na utvrđeni kvalitet/klasu i obaveznosti izdavanja i izgledu i sadržaju isprave o otkupu), kao i brojevima telefona inspekcijskih službi Ministarstva unutrašnje i spoljne trgovine i Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.
2.2 Način vođenja evidencije prometa
Za trgovinu na prodajnom mestu vodi se evidencija za svako prodajno mesto posebno, a evidencija treba da bude dostupna na prodajnom mestu.
Za trgovinu ličnim nuđenjem i trgovinu putem automata evidencija se vodi na nivou celokupne trgovine tog trgovca na tržištu Srbije, a evidencija treba da bude dostupna na mestu koje se prijavi Ministarstvu unutrašnje i spoljne trgovine.
Za daljinsku trgovinu evidencija se vodi na nivou celokupne daljinske trgovine tog trgovca na tržištu Srbije ili posebno za pojedine organizacione celine u skladu sa prethodno donetom odlukom trgovca, a evidencija treba da bude dostupna na mestu koje se prijavi Ministarstvu unutrašnje i spoljne trgovine.
Ukoliko se iz prodajnog objekta vrši isporuka robe prodate putem daljinske trgovine, evidencija se može vršiti objedinjeno za svako prodajno mesto posebno, a evidencija treba da bude dostupna na prodajnom mestu.
Sadržina, oblik, način vođenja i mesto čuvanja evidencije prometa robe bliže je uređeno Pravilnikom o evidenciji prometa (do eventualnog donošenja novog podzakonskog akta).
2.3. Dostava traženih podatka
Izdavalac oznake poverenja dužan je da Ministarstvu unutrašnje i spoljne trgovine u elektronskoj formi dostavi sledeće podatke: poslovno ime, sedište, oznaku poverenja, logo i kriterijume na osnovu kojih se izdaje oznaka poverenja. Izdavalac oznake poverenja mora biti nezavisan od trgovaca na koje se oznaka odnosi, u skladu sa pravilima transparentnosti i izbegavanja sukoba interesa.
2.4. Isticanje podataka
Trgovac i pružalac usluge su dužni da na prodajnom mestu vidno istaknu poslovno ime, matični broj i adresu sedišta. Trgovac i pružalac usluge koji su fizička lica, dužni su da na prodajnom mestu vidno istaknu ime i prezime, adresu i broj iz odgovarajućeg registra. Trgovac i pružalac usluge u daljinskoj trgovini dužni su da potrošaču pre kupovine učine dostupnim navedene podatke.
Trgovac i pružalac usluge su dužni da na prodajnom objektu vidno istaknu i adresu tog prodajnog objekta.
Isticanje vrste trgovinskog formata nije obavezno, ali ako se istakne prodajni objekat treba da bude klasifikovan u skladu sa članom 14. stav 4. Zakona.
2.5. Radno vreme
Trgovac i pružalac usluge samostalno određuju radno vreme.
Trgovac i pružalac usluge su dužni da na jasan, nesumnjiv i lako uočljiv način istaknu radno vreme na prodajnom mestu, kao i da se u svakom trenutku pridržavaju označenog radnog vremena.
U slučaju vanrednih promena, prekida ili drugih oblika privremenog prestanka obavljanja trgovine na određenom prodajnom mestu, trgovac i pružalac usluge su dužni da te izmene označe na prodajnom mestu na jasan, nesumnjiv i lako uočljiv način, pre prestanka obavljanja trgovine.
2.6. Neuredna ili nepropisna deklaracija
Roba u trgovini na malo mora da ima deklaraciju koja sadrži podatke:
- o nazivu i vrsti robe,
- tipu i modelu u skladu sa prirodom robe,
- količini izraženoj u jedinici mere ili komadu u skladu sa svojstvima robe,
- poslovnom imenu proizvođača, a za robu iz uvoza poslovnom imenu uvoznika i zemlji proizvodnje.
Podaci moraju da budu navedeni na jasan, lako uočljiv i čitljiv način, na srpskom jeziku, na ćiriličkom ili latiničkom pismu.
Proizvođač, odnosno za robu iz uvoza uvoznik, dužan je da snabde robu deklaracijom sa tačnim podacima. To međutim ne oslobađa trgovca od odgovornosti u smislu ovog prekršaja, pa je potrebno prilikom nabavke obavezno obratiti pažnju na postojanje deklaracije i odgovarajućih podataka.
Podaci iz deklaracije za robu koja se nalazi u trgovini na malo ne mogu da se menjaju ili uklanjaju.
Deklaracija mora da se istakne uočljivo na jedan od sledećih načina:
- na robi ili na njenom pakovanju (uključujući privezak, etiketu, alkicu, omot i sl.);
- neposredno pored robe na mestu prodaje;
- u katalogu ili drugom materijalu sa ponudom te robe koji je besplatno dostupan potrošačima na prodajnom mestu, pre kupovine na način na koji se potrošači ne dovode u zabludu.
U daljinskoj trgovini trgovci su dužni da istaknu deklaraciju sa podacima i učine dostupnim podatke potrošaču pre kupovine u obliku i na način koji je neposredno i stalno dostupan.
Roba mora biti označena mašinski čitljivom identifikacionom oznakom (GTIN identifikacijom, QR kodom i dr.).
Ministarstvo unutrašnje i spoljne trgovine će uspostaviti jedinstveni šifarnik robe.
Ministar unutrašnje i spoljne trgovine bliže uređuje način vođenja jedinstvenog šifarnika robe.
Roba može da bude označena i podacima na stranim jezicima, kao i žigom i drugim podacima ili piktogramima, kojima se bliže identifikuju roba i njena svojstva.
Pored navedenih podataka koje sadrži deklaracija, roba se deklariše i u skladu sa posebnim propisom kojim se uređuje deklarisanje i označavanje.
2.7. Isticanje cene
Trgovac je dužan da na jasan, nesumnjiv, lako uočljiv i čitljiv način istakne prodajnu cenu, kao i jediničnu cenu gde je primenljivo, na robi odnosno ambalaži, neposredno pored robe ili u slučaju daljinske trgovine neposredno pored prikaza ili opisa robe.
Trgovac koji obavlja trgovinu na prodajnom mestu u objektu u koji potrošač ne može da uđe ili trgovinu ličnim nuđenjem, dužan je da istakne prodajnu cenu na prethodno opisan način ili na vidnom mestu u cenovniku.
Prodajna cena je konačna cena po jedinici robe, uključujući poreze i dažbine.
Prodajna cena se za prethodno upakovanu robu obračunava za datu količinu prethodno upakovane robe. Prethodno upakovana roba je roba upakovana bez prisustva kupca, pri čemu se količina te robe ne može promeniti bez promene pakovanja odnosno bez otvaranja pakovanja pri čemu nastaje vidno oštećenje.
Prodajna cena se za robu koja nije upakovana nego se meri u prisustvu potrošača, obračunava po kilogramu, litru, metru, kvadratnom metru, kubnom metru ili drugoj jedinici mere koja se uobičajeno koristi za određenu robu.
Trgovac je dužan da za prethodno upakovanu robu istakne pored prodajne cene i jediničnu cenu. Jedinična cena jeste konačna cena, uključujući i porez, po jedinici mere, kao što je kilogram, litar, metar, kvadratni metar, kubni metar ili druga jedinica mere koja se uobičajeno koristi u prometu određene robe/usluge. Jedinična cena se ne mora posebno isticati ako je jednaka prodajnoj ceni.
U prodajnom objektu u kojem se obavlja trgovina na malo pored trgovine na veliko, trgovac je dužan da jasno, na uočljiv način istakne prodajnu (maloprodajnu) cenu i veleprodajnu cenu za svaku robu koju nudi na prodaju.
Trgovac je dužan da ukoliko oglašava prodajnu cenu robe, navede i jediničnu cenu robe.
Pružalac usluge je dužan da na vidnom mestu na jasan, nesumnjiv, lako uočljiv i čitljiv način istakne samo jediničnu cenu usluge (npr. prema satu, kilometru, kilovat-satu i sl.).
Cena se ističe u dinarima.
Trgovac koji obavlja elektronsku trgovinu koja je istovremeno usmerena na potrošače u Srbiji i na potrošače u inostranstvu, može isticati cenu i u stranoj valuti na način kojim se potrošaču daje mogućnost da izabere valutu u kojoj će se prikazati prodajna cena robe/usluge iz celokupne ponude tog trgovca. U tom slučaju, trgovac je dužan da obezbedi da se potrošaču koji elektronskoj trgovini pristupa iz Srbije cena prikazuje prvo u dinarima.
Trgovac može da ističe cenu samo u stranoj valuti u sledećim slučajevima:
- sa naznakom obračunskog kursa (obavezno se primenjuje zvanični srednji kurs dinara), u trgovini uslugama u turizmu koje su u neposrednoj vezi sa inostranstvom, vozilima odnosno u drugim slučajevima kada je u skladu sa posebnim propisima dozvoljeno isticanje cene u Srbiji u stranoj valuti, a plaćanje se izvršava u dinarima;
- ako se u skladu sa zakonom kojim se uređuje devizno poslovanje plaćanje robe/usluge u Republici Srbiji može izvršiti i u devizama;
- ako elektronska trgovina nije usmerena na potrošače u Republici Srbiji.
2.8. Prodajni podsticaji
Prodajni podsticaj je ponuda robe/usluge pod povoljnijim uslovima u odnosu na redovnu ponudu, i to naročito sa sniženom cenom, posebnim uslovima prodaje, isporuke, sa obećanjem nagrade, sa pratećim poklonima, u programima lojalnosti, odnosno drugim pogodnostima.
Ponuda prodajnog podsticaja naročito sadrži:
- vrstu podsticaja;
- precizno i jasno određenje robe/usluge na koju se odnosi;
- period važenja podsticaja, sa naznakom datuma početka i datuma isteka, a u slučaju rasprodaje sa naznakom „dok traju zalihe”;
- sve eventualne posebne uslove vezane za ostvarivanje prava na podsticaj.
Vaučer, kupon ili drugo sredstvo, koje se izdaje radi ostvarivanja prava na podsticaj, mora da sadrži i podatke o izdavaocu, kao i novčanoj vrednosti ili visini popusta.
Ako se prodajni podsticaj nudi za robu kojoj je umanjena upotrebna vrednost (roba sa greškom, oštećenje, pred istekom roka trajanja i sl.), taj razlog se mora jasno i nedvosmisleno istaći na prodajnom mestu.
Prodaja robe/usluge u okviru posebnih programa lojalnosti (kartice lojalnosti, sakupljanje bodova i sl.) predstavlja poseban prodajni podsticaj gde trgovac i pružalac usluge pod jasno definisanim i objavljenim uslovima određenim pogodnostima nagrađuju kupce za njihovu vernost.
Pri ponudi prodajnog podsticaja sa pratećim poklonom, trgovac može da koristi reči „besplatno”, „plati jedan, uzmi dva”, „dva za jedan” i sl. samo ako kupac ne snosi nikakav trošak osim neizbežnog troška isporuke. Ponuda pratećeg poklona moguća je samo ako trgovac, odnosno pružalac usluge već nudi robu/uslugu bez pratećeg poklona. Ukoliko se poklon odnosi na dodatnu količinu prethodno upakovanog proizvoda, jedinična cena ne sme da bude viša od jedinične cene proizvoda bez poklona i u tom slučaju trgovac snosi teret dokazivanja.
Promotivna prodaja je prodaja robe koja se prvi put uvodi u ponudu trgovca i koja se stoga nudi po nižoj ceni od cene koja će biti formirana u redovnoj ponudi. Promotivna prodaja može trajati najduže 60 dana.
Prodaja sa sniženom cenom može da bude:
- rasprodaja;
- sezonsko sniženje;
- akcijska prodaja.
U slučaju prodaje robe/usluge sa sniženom cenom, trgovac, odnosno pružalac usluge je dužan da pored ponude prodajnog podsticaja, na prodajnom mestu jasno istakne i sniženu i prethodnu cenu.
Prethodna cena je najniža cena po kojoj je trgovac nudio robu tokom perioda od 30 dana pre početka sniženja cena, osim za lako kvarljivu robu i robu sa kratkim rokom trajanja. Za proizvode koji se nalaze u asortimanu trgovca kraće od 30 dana, prethodna cena je najniža cena po kojoj je trgovac nudio robu u periodu ne kraćem od 15 dana do početka sniženja cena. U slučaju kada se cena postupno i bez prekida smanjuje u okviru istog sniženja, prethodna cena je najniža cena koju je trgovac primenjivao tokom perioda od 30 dana pre početka sniženja.
Rasprodaja robe je prodaja po nižoj ceni u odnosu na prethodnu cenu, u slučaju prestanka poslovanja trgovca, prestanka poslovanja u određenim objektima ili prestanka prodaje određene robe.
Trgovac je dužan da fizički izdvoji robu koja je predmet rasprodaje od prodaje robe pod redovnim uslovima. Od objavljivanja rasprodaje do kraja njenog trajanja trgovac ne sme da naručuje i uključuje u rasprodaju nove količine robe koja je predmet rasprodaje.
Sezonsko sniženje je prodaja robe po sniženoj ceni nakon proteka sezone i najviše dva puta godišnje. Sezonsko sniženje započinje u razdoblju između 25. decembra i 10. januara i 1. i 15. jula.
Sezonsko sniženje može trajati najviše 60 dana po sezonskom sniženju.
Akcijska prodaja je prodaja robe/usluge po ceni koja je niža od prethodne cene te robe/usluge i traje ne duže od 31 dan.
Trgovac i pružalac usluge koji organizuju akcijsku prodaju sa rokom važenja do tri dana ne moraju da istaknu sniženu i prethodnu cenu, već jasno određenje procenta sniženja.
2.9. Oglašavanje prodajnih podsticaja
Zabranjeno je oglašavanje prodajnih podsticaja za robu koje ima u tako maloj količini da je očigledno da se time namerava privlačenje kupaca radi navođenja na kupovinu druge robe, osim ako nije naznačena jasno raspoloživa količina na dan početka prodajnog podsticaja.
Kod oglašavanja procenta sniženja, najveći procenat sniženja može da se navede ukoliko se odnosi na najmanje jednu petinu robe u asortimanu trgovca na svakom prodajnom mestu na koji se prodajni podsticaj odnosi. Isto važi (najmanje jedna petina robe) za asortiman trgovca koji obavlja daljinsku trgovinu ili trgovinu ličnim nuđenjem.
Zabranjeno je oglašavanje prodajnih podsticaja kojim se oglašava navodna rasprodaja ili prividno sniženje cene robe ili usluga, obim sniženja ili sl., ako je ranija cena neistinito prikazana ili je roba/usluga bila ponuđena po ranijoj ceni u zanemarljivo kratkom periodu.
Ako se oglašavaju roba ili usluga po cenama povlašćenim za određene kategorije lica, za određeno područje, prodajno mesto i određeni period vremena, mora se tačno označiti kategorija lica, područje, prodajno mesto i period za koji cena važi.
Ako se u oglasnoj poruci porede cene robe ili usluga različitog kvaliteta, odnosno cene robe sa nedostatkom i bez njega, mora se navesti da je niža cena uslovljena nižim kvalitetom, odnosno nedostatkom.
Na oglašavanje prodajnih podsticaja, ukoliko zakonom nije drugačije propisano, primenjuju se odredbe zakona kojim se uređuje oglašavanje.
2.10. Dostavljanje podataka Ministarstvu
Trgovac je dužan da dostavi Ministarstvu unutrašnje i spoljne trgovine podatke o trgovini i trgovinskoj mreži, jednom godišnje, najkasnije do 31. marta sa stanjem na dan 31. decembar prethodne godine. Podaci se dostavljaju u elektronskoj formi.
Ministar unutrašnje i spoljne trgovine će podzakonskim aktom bliže propisati oblik i sadržinu obrasca, način za dostavu i čuvanje podataka.
Ako podaci predstavljaju poslovnu tajnu u smislu zakona kojim se uređuje zaštita poslovne tajne, trgovac je dužan da obavesti Ministarstvo unutrašnje i spoljne trgovine o tome.
3. Druga grupa prekršaja
Za prekršaje iz ove grupe je predviđen raspon novčanih kazni. Za pravno lice on iznosi od 500.000 do 2.000.000 dinara, za odgovorno lice u pravnom licu od 50.000 do 150.000 dinara i za preduzetnika od 50.000 do 500.000 dinara (član 68. Zakona).
Prekršajni postupak za prekršaje iz ove grupe ne može se pokrenuti niti voditi ako proteknu dve godine od dana kada je prekršaj učinjen.
U nastavku detaljnije objašnjavamo prekršaje iz ove grupe.
3.1. Trgovina na nedozvoljenom mestu
Prodajno mesto na javnoj i drugoj površini na kojem se obavlja trgovina u prenosivim prodajnim objektima i vreme i mesto trgovine sa pokretnih sredstava i opreme se određuje aktom nadležnog organa jedinice lokalne samouprave.
Nije dozvoljeno obavljati takvu vrstu trgovine na mestu i u vreme koje nije određeno tim aktom lokalne samouprave.
3.2. Trgovina ličnim nuđenjem
Trgovina ličnim nuđenjem može da se obavlja lično ili preko zaposlenih i radno angažovanih lica, odnosno preko punomoćnika.
Trgovac i pružalac usluge potrošačima, kao i njegov punomoćnik, dužni su da poseduju pisanu potvrdu potpisanu od strane trgovca o obavljanju trgovine ličnim nuđenjem, koja naročito sadrži podatke o: matičnom broju, PIB, sedištu i poslovnom imenu trgovca, odnosno pružaoca usluge potrošačima, imenu punomoćnika, zaposlenog odnosno radno angažovanog lica, opisu robe/usluga koja se nudi na prodaju, podatke o periodu, načinu i području na kojem će se obavljati trgovina, kao i druge potrebne podatke.
Trgovac i pružalac usluge potrošačima, kao i njegov punomoćnik, dužni su da potvrdu drže vidno istaknutu na mestu ponude, odnosno da potvrdu daju na uvid licu prema kojem je usmerena ponuda u trenutku prvog obraćanja.
Sadržina i oblik potvrde biće bliže propisana od strane Ministarstva unutrašnje i spoljne trgovine.
3.3. Posebne tržišne institucije
Navedene posebne tržišne institucije su posebni, uređeni oblici tržišta koji organizuju susret prodavaca i kupaca robe/usluga, sa ciljem njene prodaje ili promocije. Ne mogu da učestvuju ni kao prodavci ni kao kupci u trgovini čiji su organizatori.
Sajam je pravno lice, registrovano u Registru privrednih subjekata u skladu sa zakonom kojim se uređuje registracija, koje obavlja sajamsku delatnost u naročito namenjenom prostoru (sajmištu). Sajam može da organizuje i druge kulturne i sportske priredbe i manifestacije.
Privredne izložbe su izložbe robe/usluga, privremenog ili povremenog karaktera, van sajamskog prostora.
Tradicionalne manifestacije su vašari, festivali i druge manifestacije na kojima se u sklopu kulturnih, muzičkih, sportskih i drugih društvenih aktivnosti, prodaje određena roba/usluge, a u skladu sa običajima vezanim za odvijanje tih aktivnosti i za to područje (npr. „dani” pojedinih lokalnih proizvoda, sabori i sl.).
Organizator privrednih izložbi ili tradicionalnih manifestacija je dužan da:
- vodi evidenciju lica koja izlažu ili prodaju robu/usluge;
- obezbedi uslove za prisustvo i rad nadležnih inspekcija za sve vreme trajanja izložbe ili manifestacije;
- jasno obeleži i izdvoji prostor na kome se održava izložba ili manifestacija od okolnog prostora;
- vidno istakne organizatora i trajanje izložbe ili manifestacije;
- obezbedi da će prodaju robe na manifestacijama obavljati isključivo trgovci.
Evidencija lica koja izlažu ili prodaju robu/usluge sadrži podatke o poslovnom imenu, matičnom broju i adresi sedišta trgovca i pružaoca usluge, odnosno ukoliko je trgovac i pružalac usluge fizičko lice podatke o imenu i prezimenu, adresi i broju iz odgovarajućeg registra, a radi efikasnog sprovođenja inspekcijskog nadzora.
Na privrednim izložbama i tradicionalnim manifestacijama dozvoljena je prodaja robe/usluge koje su predmet i svrha organizovanja pomenutih izložbi i manifestacija.
Privredna izložba i tradicionalna manifestacija može trajati najduže do 30 dana u toku jedne kalendarske godine.
Pijaca je pravno lice registrovano u Registru privrednih subjekata u skladu sa zakonom kojim se uređuje registracija.
Pijaca je dužna da:
- jasno obeleži i izdvoji pijačni prostor od okolnog prostora, kao i da vidno istakne dane i vreme pijačne trgovine;
- obezbedi vagu na kojoj se vrši provera mase kupljene robe (kontrolna vaga), da je jasno označi na mestu njenog nalaženja i da omogući lak pristup toj vagi;
- obezbedi da prodaju robe na pijaci obavljaju isključivo trgovci;
- obezbedi uslove za prisustvo i rad nadležnih inspekcija za sve vreme pijačne trgovine.
Veletržnica je pravno lice registrovano u Registru privrednih subjekata u skladu sa zakonom kojim se uređuje registracija. Na veletržnici se obavlja trgovina na veliko, a izuzetno i trgovina na malo pod uslovima koji su propisani za pijacu.
Aukcijska kuća je posebna tržišna institucija koja organizuje kupovinu i prodaju robe putem javnog nadmetanja. Aukcijska kuća je privredno društvo registrovano u Registru privrednih subjekata u skladu sa zakonom kojim se uređuje registracija.
3.4. Minimalni tehnički uslovi
Za obavljanje trgovine moraju biti ispunjeni minimalni tehnički uslovi, koji se odnose na prostor, opremu i uređaje.
Minimalni tehnički uslovi su propisani Pravilnikom o minimalnim tehničkim uslovima za obavljanje prometa robe i vršenje usluga u prometu robe (do eventualnog donošenja novog podzakonskog akta od strane ministra unutrašnje i spoljne trgovine).
Za trgovinu na otkupnim mestima su minimalni tehnički uslovi propisani Pravilnikom o minimalnim tehničkim uslovima za trgovinu na otkupnim mestima.
3.5. Vlada i formiranje cena
Ako je zakonom određeno da Vlada daje saglasnost na cene određene robe/usluga, da utvrđuje kriterijume za njihovo obrazovanje ili da ih formira svojom odlukom, Vlada o tim pitanjima odlučuje na predlog ministra i ministra nadležnog za odgovarajuću oblast.
Trgovci su u obavezi da poštuju takvu odluku Vlade i da postupaju u skladu sa njom.
3.6. Isprave koje prate robu
Trgovac je dužan da poseduje isprave o proizvodnji, nabavci i prodaji robe naročito sa podacima o: poslovnom imenu, adresi, PIB i matičnom broju ili broju poljoprivrednog gazdinstva (BPG), odnosno broju iz odgovarajućeg registra proizvođača ili dobavljača; broju i datumu izdavanja isprave; nazivu, mernoj jedinici i količini robe; nabavnoj ceni robe; zaduženju za vlastitu robu; prodajnoj ceni robe.
Robu u prevozu moraju da prate isprave koje su u neposrednoj vezi sa njenim prevozom i koje naročito sadrže: broj i datum isprave, poslovno ime, adresu, PIB i matični broj ili broj poljoprivrednog gazdinstva (BPG), odnosno broj iz odgovarajućeg registra isporučioca, primaoca i prevoznika ili podatke o licu koje se prijavilo za korišćenje usluge elektronske uprave, koristeći registrovanu šemu elektronske identifikacije visokog nivoa pouzdanosti, u skladu sa zakonom (ukoliko ga ima), mesto i adresu objekta iz koga se isporučuje i u koji se isporučuje, ime, prezime i potpis odgovornih lica isporučioca i prevoznika, naziv robe i količinu.
Trgovac je dužan da poseduje i isprave kojima se potvrđuje ispunjenost uslova u pogledu svojstva robe kada je to propisano posebnim propisima.
Isprave mogu biti u originalu ili kopiji, a mogu imati formu propisanu zakonom kojim su uređuju elektronske otpremnice i zakonom kojim se uređuju elektronske fakture.
3.7. Evidencija prometa
Trgovac je dužan da vodi evidenciju prometa robe na osnovu isprava iz tačke 3.6. ovog teksta.
Za razliku od prekršaja opisanog u tački 2.1, gde se radi o tome da se evidencija ne vodi na potpun i propisan način, kod ovog prekršaja se radi o tome da se evidencija prometa uopšte ne vodi.
3.8. Oznaka poverenja
Oznaka poverenja je oznaka kojom se trgovac, odnosno pružalac usluge, roba/usluga ističe u odnosu na konkurente, prema unapred utvrđenim kriterijumima.
Izdavalac oznake poverenja je pravno lice koje ne obavlja trgovinu robom/uslugama na koju se oznaka poverenja odnosi, kao i povezano lice u smislu zakona kojim se uređuju privredna društva. Izdavalac oznake poverenja mora ispunjavati uslove i obaveze iz tačke 2.3 ovog teksta.
Uslove izdavanja oznake poverenja, odnosno kriterijumi za ocenu svojstava trgovca, pružaoca usluge, robe/usluge i izdavanja oznake, određuje izdavalac oznake svojim aktom (uslovi moraju biti u neposrednoj vezi sa trgovcem, pružaocem usluge, robom ili uslugom).
Izdavalac oznake poverenja dužan je da trgovcu, odnosno pružaocu usluge izda akt o ispunjenosti uslova.
Izdavalac oznake poverenja, odnosno trgovac i pružalac usluge, dužni su da učine dostupnim akt o uslovima, odnosno akt o ispunjenosti uslova, svakom zainteresovanom licu, na mestu prodaje, putem interneta ili na drugi način kojim se omogućava jednostavan i besplatan pristup tom dokumentu.
3.9. Deklarisanje i označavanje robe
Za ovu tačku videti tekst tačke 2.6. (Neuredna ili nepropisna deklaracija).
Za razliku od prekršaja opisanog u tački 2.6, gde se radi o tome da deklaracija postoji ali je neuredna ili nepropisna, kod ovog prekršaja se radi o tome da deklaracija uopšte ne postoji za robu koja se prodaje.
3.10. Privremene mere zaštite tržišta
Radi sprečavanja poremećaja na tržištu ili otklanjanja štetnih posledica poremećaja na tržištu u pogledu snabdevanja robom i uslugama od vitalnog značaja za život i zdravlje ljudi i za rad privrednih subjekata, ustanova i drugih organizacija od opšteg interesa, Vlada može da odredi privremene mere koje se odnose na određenu vrstu robe i usluga, određenu kategoriju trgovaca, pružalaca usluga ili potrošača, radno vreme, na potrebu sprovođenja obaveza preuzetih međunarodnim ugovorom, na cene, kao i na druge uslove za obavljanje trgovine, osim mera koje se odnose na uvoz i izvoz robe.
Vlada će odrediti privremene mere kao i vremenski period primene tih mera, srazmerno cilju i očekivanim rezultatima, koji ne može biti duži od šest meseci od dana određivanja privremene mere, odnosno najduže do ispunjenja obaveze kada je u pitanju sprovođenje obaveza preuzetih međunarodnim ugovorom, osim ako posebnim zakonom nije drugačije određeno.
3.11. Špekulacija
Zabranjene su radnje trgovca kojima je cilj, odnosno posledica značajan poremećaj na tržištu, kao i sprečavanje ili otežavanje sprovođenja propisanog ograničenja obavljanja trgovine povodom privremene mere zaštite tržišta, a naročito prikrivanjem određene robe, ograničavanjem ili obustavljanjem njene prodaje, zaključivanjem prividnih ugovora o prodaji određene robe kojima se bitno menja ponuda ili tražnja i nivo cena na tržištu (nedozvoljena špekulacija).
3.12. Piramidalna trgovina
Zabranjeno je organizovanje, obavljanje, reklamiranje i podsticanje piramidalne trgovine.
Piramidalna trgovina predstavlja trgovinu kojom se kupcima omogućava kupovina robe ili usluge isključivo od lica uključenih u lanac ili mrežu preprodaje robe ili usluga (članovi mreže), i to kada prodavac uslovljava kupovinu:
- obavezom plaćanja članarine ili druge naknade organizatoru mreže ili drugom članu mreže;
- obavezom kupovine iste ili druge robe u količini ili vrednosti za koje prodavac zna ili mora znati da su nerazumno visoke;
- obavezom nalaženja drugih lica koja će se baviti preprodajom robe iz ponude prodavca, ako je pravo na nagradu za nalaženje tih lica uslovljeno prethodnim plaćanjem ili davanjem posebne naknade prodavcu.
3.13. Privremena zabrana trgovine
Tržišni inspektor će izreći meru privremene zabrane trgovine određenom robom, odnosno vršenja određene usluge, ako se utvrdi da nisu ispunjeni propisani uslovi za trgovinu tom robom, odnosno uslugom.
Lice kome je izrečena mera privremene zabrane trgovine određenom robom, odnosno vršenje određene usluge, ne može istu staviti na tržište, izvesti, uništiti na odgovarajući način ili raspolagati na bilo koji način, odnosno nastaviti vršenje usluge, dok tržišni inspektor u potvrđujućem vanrednom inspekcijskom nadzoru ne potvrdi da su otklonjeni razlozi zbog kojih je izrečena mera, odnosno da je roba trajno uklonjena sa tržišta.
3.14. Privremeno zatvaranje prodajnog objekta
Mera privremenog zatvaranja prodajnog objekta sprovodi se zatvaranjem prodajnog objekta, isticanjem rešenja kojim je određena mera i pečaćenjem ulaza u taj objekat.
Privremeno zatvaranje prodajnog objekta se određuje do otklanjanja utvrđene nepravilnosti, a najduže do šest meseci.
3.15. Privremena zabrana trgovine ličnim nuđenjem
Privremena zabrana obavljanja trgovine ličnim nuđenjem može da se odnosi na određeni oblik trgovine ličnim nuđenjem, određenu vrstu robe, područje, lica koja obavljaju trgovinu, odnosno druge uslove u pogledu kojih je utvrđena povreda zakona.
Mera se određuje u trajanju do ispunjenja propisanih uslova, a najduže šest meseci.
3.16. Privremena zabrana daljinske trgovine
Privremena zabrana obavljanja daljinske trgovine može da se odnosi na određeni oblik daljinske trgovine, određenu vrstu robe, područje, lica koja obavljaju trgovinu, odnosno druge uslove u pogledu kojih je utvrđena povreda zakona.
Mera se određuje u trajanju do ispunjenja propisanih uslova, a najduže šest meseci.
