MIŠLJENJE: UTVRÐIVANJE POREZA PRILIKOM EMITOVANJA KRIPTOVALUTE

Fizičko lice – rezident Republike Srbije, koji je državljanin Republike Srbije i Republike Austrije, emituje virtuelnu valutu na inostranoj platformi za trgovanje virtuelnim valutama. Ukazuje se da prilikom emisije predmetne virtuelene valute, treća lica od ovog emitenta kupuju predmetnu virtuelnu valutu i/ili razmenjuju emitovane virtuelne valute za drugu virtuelnu valutu. Takođe, navodi se da virtuelne valute, koje je fizičko lice  (emitent) steklo emisijom tih valuta, menja za novčana sredstva (dinare ili evre) na tzv. „kripto-menjačnicama“.

Odredbom člana 72. stav 1. tačka 6) Zakona o porezu na dohodak građana („Službeni glasnik RS“, br. 24/01, 80/02, 80/02-dr. zakon, 135/04, 62/06, 65/06-ispravka, 31/09, 44/09, 18/10, 50/11, 91/11-US, 93/12, 114/12-US, 47/13, 48/13-ispravka, 108/13, 57/14, 68/14-dr. zakon, 112/15, 113/17, 95/18, 86/19, 153/20, 44/21, 118/21, 138/22, 92/23, 94/24, 19/25 i 109/25 – u daljem tekstu: Zakon) propisano je da kapitalni dobitak, odnosno gubitak u smislu ovog zakona predstavlja razliku između prodajne cene prava, udela i hartija od vrednosti i njihove nabavne cene, ostvarenu prenosom digitalne imovine.

Prema odredbi člana 72. stav 2. Zakona, pod prenosom iz stava 1. ovog člana smatra se prodaja ili drugi prenos uz novčanu ili nenovčanu naknadu.

Obveznik poreza na kapitalni dobitak je svako fizičko lice, uključujući i preduzetnika, koje je izvršilo prenos prava, udela i hartija od vrednosti iz stava 1. ovog člana (član 72. stav 4. Zakona).

Prodajnom cenom, za svrhu određivanja kapitalnog dobitka, u smislu Zakona smatra se ugovorena cena, odnosno tržišna cena koju utvrđuje nadležni poreski organ ako oceni da je ugovorena cena niža od tržišne (član 73. stav 1. Zakona).

Nabavnom cenom, za svrhu određivanja kapitalnog dobitka, u smislu Zakona, smatra se cena po kojoj je obveznik stekao pravo, udeo ili hartiju od vrednosti (član 74. stav 1. Zakona).

Saglasno odredbi člana 74. stav 10. Zakona, kod prenosa digitalne imovine nabavnom cenom smatra se cena koju obveznik dokumentuje kao stvarno plaćenu, a u slučaju prenosa digitalne imovine koju je obveznik stekao učestvovanjem u pružanju usluga računarskog potvrđivanja transakcija u informacionim sistemima koji se odnose na određenu digitalnu imovinu (tzv. rudarenje digitalne imovine), nabavnom cenom smatra se iznos troškova koje je obveznik imao u vezi sa sticanjem predmetne digitalne imovine i koje može da dokumentuje.

Oporezivi prihod na koji se plaća porez na kapitalni dobitak čini kapitalni dobitak utvrđen na način iz čl. 72. do 75. ovog zakona (član 76. Zakona).

Obveznik koji u toku godine izvrši prenos digitalne imovine po osnovu kojeg može nastati kapitalni dobitak ili gubitak u skladu sa ovim zakonom, dužan je da podnese poresku prijavu najkasnije u roku od 120 dana od isteka kvartala u kojem je ostvaren prihod po osnovu prenosa digitalne imovine (član 95. stav 2. Zakona).

Pravilnikom o obrascima poreskih prijava za utvrđivanje poreza na dohodak građana koji se plaća po rešenju („Službeni glasnik RS“, br. 90/17, 38/18, 20/19, 19/21, 67/21 i 33/22 – u daljem tekstu: Pravilnik) propisuje se, između ostalog, način podnošenja i sadržina poreske prijave za utvrđivanje poreza na kapitalne dobitke u skladu sa čl. 72-80. Zakona.

Saglasno članu 2. stav 1. tačka 3) Pravilnika, poreska prijava za utvrđivanje poreza na kapitalne dobitke podnosi se Poreskoj upravi na Obrascu PPDG-3R – Poreska prijava za utvrđivanje poreza na kapitalne dobitke, koji je odštampan uz ovaj pravilnik i čini njegov sastavni deo.

Prema odredbi člana 2. tačka 1) Zakona o digitalnoj imovini („Službeni glasnik RS“, broj 153/20), digitalna imovina, odnosno virtuelna imovina, označava digitalni zapis vrednosti koji se može digitalno kupovati, prodavati, razmenjivati ili prenositi i koji se može koristiti kao sredstvo razmene ili u svrhu ulaganja, pri čemu digitalna imovina ne uključuje digitalne zapise valuta koje su zakonsko sredstvo plaćanja i drugu finansijsku imovinu koja je uređena drugim zakonima, osim kada je drugačije uređeno ovim zakonom.

Virtuelna valuta je vrsta digitalne imovine koju nije izdala i za čiju vrednost ne garantuje centralna banka, niti drugi organ javne vlasti, koja nije nužno vezana za zakonsko sredstvo plaćanja i nema pravni status novca ili valute, ali je fizička ili pravna lica prihvataju kao sredstvo razmene i može se kupovati, prodavati, razmenjivati, prenositi i čuvati elektronski (član 2. tačka 2) Zakona o digitalnoj imovini).

Kriptomat jeste automatska mašina preko koje se obavljaju kupovina i prodaja digitalne imovine za novčana sredstva ili zamena digitalne imovine za drugu digitalnu imovinu (član 2. tačka 7) Zakona o digitalnoj imovini).

Platforma za trgovanje digitalnom imovinom je multilateralni sistem koji organizuje trgovanje digitalnom imovinom, kojim upravlja organizator platforme i koji omogućava i olakšava spajanje interesa trećih lica za kupovinu i/ili prodaju digitalne imovine i/ili zamenu digitalne imovine za drugu digitalnu imovinu, u skladu sa njegovim obavezujućim pravilima i na način koji dovodi do zaključenja ugovora (član 2. tačka 11) Zakona o digitalnoj imovini).

Izdavalac je domaće ili strano fizičko lice, preduzetnik ili pravno lice koje je izdalo digitalnu imovinu (član 2. tačka 13) Zakona o digitalnoj imovini).

Saglasno navedenom, u slučaju kada fizičko lice koje je izdavalac virtuelne valute, izvrši prenos uz naknadu digitalne imovine (u konkretnom slučaju, virtuelne valute kao vrste digitalne imovine), prihod koji po tom osnovu ostvari kao pozitivnu razliku između prodajne i nabavne cene digitalne imovine podleže oporezivanju porezom na dohodak građana po osnovu kapitalnog dobitka, saglasno odredbi člana 72. stav 1. tačka 6) Zakona.

Imajući u vidu da se prenosom digitalne imovine smatra i drugi prenos uz novčanu ili nenovčanu naknadu, u slučaju kada se vrši zamena jedne virtuelne valute za drugu virtuelnu valutu, prihod koji fizičko lice ostvari kao pozitivnu razliku između prodajne i nabavne cene (odgovarajuća vrednost virtuelne valute – digitalne imovine, koja odgovara, tj. izražena je kao odgovarajući iznos zakonskog sredstva plaćanja) navedene digitalne imovine, oporezuje se porezom na dohodak građana po osnovu kapitalnog dobitka.

Obveznik koji u toku godine izvrši prenos digitalne imovine po osnovu kojeg može nastati kapitalni dobitak ili gubitak, dužan je da podnese poresku prijavu najkasnije u roku od 120 dana od isteka kvartala u kojem je ostvaren prihod po osnovu prenosa digitalne imovine, saglasno članu 95. stav 2. Zakona.

Poreska prijava za utvrđivanje poreza na kapitalne dobitke podnosi se na Obrascu PPDG-3R – Poreska prijava za utvrđivanje poreza na kapitalne dobitke, u elektronskom obliku preko portala Poreske uprave ili u pismenom obliku – neposredno ili putem pošte nadležnoj organizacionoj jedinici Poreske uprave.