(Mišljenje Ministarstva finansija, br: 421720 2025 10520 004 000 011 004 od 17. marta 2025. godine)
Prema odredbi člana 18. stav 1. tačka 1) Zakona o porezu na dohodak građana („Službeni glasnik RS“, br. 24/01, 80/02, 80/02-dr. zakon, 135/04, 62/06, 65/06-ispravka, 31/09, 44/09, 18/10, 50/11, 91/11-US, 93/12, 114/12-US, 47/13, 48/13-ispravka, 108/13, 57/14, 68/14-dr. zakon, 112/15, 113/17, 95/18, 86/19, 153/20, 44/21, 118/21, 138/22, 92/23, 94/24 i 19/25 – u daljem tekstu: Zakon) ne plaća se porez na zarade na primanja zaposlenog od poslodavca po osnovu naknade dokumentovanih troškova prevoza za dolazak i odlazak sa rada – do visine cene mesečne prevozne karte u javnom saobraćaju, odnosno do visine stvarnih troškova prevoza, a najviše do 5.630 dinara mesečno (usklađivanje neoporezivog iznosa vrši se na godišnjem nivou, a navedeni iznos je u primeni od 1. februara 2025. godine).
Odredbom člana 13. stav 1. Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje („Službeni glasnik RS“, br. 84/04, 61/05, 62/06, 5/09, 52/11, 101/11, 47/13, 108/13, 57/14, 68/14-dr. zakon, 112/15, 113/17, 95/18, 86/19, 153/20, 44/21, 118/21, 138/22, 92/23 i 94/24) propisano je da osnovica doprinosa za zaposlene i za poslodavce je zarada, odnosno plata i naknada zarade, odnosno plate u skladu sa zakonom koji uređuje radne odnose, opštim aktom i ugovorom o radu, odnosno rešenjem nadležnog organa.
Odredbom člana 8. stav 1. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“, br. 24/05, 61/05, 54/09, 32/13, 75/14, 13/17-US, 113/17 i 95/18-autentično tumačenje) propisano je da kolektivni ugovor i pravilnik o radu (u daljem tekstu: opšti akt) i ugovor o radu ne mogu da sadrže odredbe kojima se zaposlenom daju manja prava ili utvrđuju nepovoljniji uslovi rada od prava i uslova koji su utvrđeni zakonom.
Opštim aktom i ugovorom o radu mogu da se utvrde veća prava i povoljniji uslovi rada od prava i uslova utvrđenih zakonom, kao i druga prava koja nisu utvrđena zakonom, osim ako zakonom nije drukčije određeno (član 8. stav 2. Zakona o radu).
Odredbom člana 105. stav 1. Zakona o radu propisano je da se zarada iz člana 104. stav 1. ovog zakona sastoji od zarade za obavljeni rad i vreme provedeno na radu, zarade po osnovu doprinosa zaposlenog poslovnom uspehu poslodavca (nagrade, bonusi i sl.) i drugih primanja po osnovu radnog odnosa, u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu.
Pod zaradom u smislu stava 1. ovog člana smatraju se sva primanja iz radnog odnosa, osim primanja iz člana 14, člana 42. stav 3. tač. 4) i 5), člana 118. tač. 1-4), člana 119, člana 120. tačka 1) i člana 158. ovog zakona (član 105. stav 3. Zakona o radu).
Zaposleni ima pravo na naknadu troškova u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu za dolazak i odlazak sa rada, u visini cene prevozne karte u javnom saobraćaju, ako poslodavac nije obezbedio sopstveni prevoz (član 118. stav 1. tačka 1) Zakona o radu).
Odredbom člana 120. tačka 4) Zakona o radu propisano je da opštim aktom, odnosno ugovorom o radu može da se utvrdi pravo na druga primanja.
Prema odredbi člana 9. stav 1. Zakona o računovodstvu („Službeni glasnik RS“, br. 73/19 i 44/21-dr. zakon), knjiženje poslovnih promena i događaja (u daljem tekstu: poslovnih promena) na računima imovine, obaveza, kapitala, prihoda i rashoda vrši se na osnovu verodostojnih računovodstvenih isprava.
Računovodstvena isprava predstavlja pisani dokument ili elektronski zapis o nastaloj poslovnoj promeni, koja obuhvata sve podatke potrebne za knjiženje u poslovnim knjigama tako da se iz računovodstvene isprave nedvosmisleno može saznati osnov, vrsta i sadržaj poslovne promene (član 9. stav 2. Zakona o računovodstvu).
U vezi sa pravom na naknadu troškova za dolazak i odlazak sa rada u slučaju besplatne usluge prevoza putnika u integrisanom tarifnom sistemu na teritoriji Grada Beograda od 1. januara 2025. godine, Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Sektor za rad i zapošljavanje, dalo je mišljenje broj: 340029 2025 13400 001 001 011 024 od 31. januara 2025. godine, u kome se, između ostalog, navodi:
„Odredbom člana 118. stav 1. tačka 1) Zakona o radu („Službeni glasnik RS“, br. 24/05, 61/05, 54/09, 32/13, 75/14, 13/17-US, 113/17 i 95/18-autentično tumačenje) propisano je da zaposleni ima pravo na naknadu troškova za dolazak i odlazak sa rada, u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu, u visini cene prevozne karte u javnom saobraćaju, ako poslodavac nije obezbedio sopstveni prevoz.
Dakle, obaveza je poslodavca da zaposlenom nadoknadi troškove radi dolaska i odlaska sa rada, a u visini cene karte u javnom saobraćaju ili da organizuje sopstveni prevoz zaposlenih kojim će im omogućiti dolazak i odlazak sa rada.
Ne ulazeći u način na koji će zaposleni dolaziti i odlaziti sa rada, zakon je definisao visinu troškova prevoza koju poslodavac mora da mu nadoknadi i koja je određena prema visini cene karte u javnom saobraćaju. Naime, zakon polazi od pretpostavke da trošak za dolazak i odlazak sa rada uvek postoji (osim kada poslodavac organizuje sopstveni prevoz), da zbog toga zaposleni treba da ima pravo na naknadu ovog troška.
Svakako je u daljoj razradi za ostvarenje ovog prava bilo neophodno da se opštim aktom (kolektivni ugovor i pravilnik o radu) i ugovorom o radu dalje uređuje ova materija, a praksa je pokazala da se navedenim aktima pokriva i brojnost situacija koje nastaju u određenim slučajevima koje se ne mogu izričito podvesti pod propisanu normu o visini ovog troška (npr. kada se rad odvija na mestima na kojima nije organizovan javni prevoz) ili kada poslodavac pristaje da naknadi troškove i u većoj visini od propisane (u određenim slučajevima poslodavac dogovara kroz kolektivni ugovor ili ugovor o radu ili određuje u pravilniku o radu da visinu ovog troška odredi na drukčiji način npr. prema ceni goriva za određenu kilometražu ili sl.).
Zakonsko merilo za određivanje visine naknade na koju zaposleni ima pravo, u slučaju besplatnog javnog prevoza negiralo bi samo pravo, iako se prilikom utvrđivanja ove norme pošlo od pretpostavke da trošak uvek postoji, osim u situaciji kada poslodavac obezbeđuje sopstveni prevoz. Dakle, zaposleni nisu po automatizmu izgubili pravo na naknadu troškova prevoza, već je potrebno rešiti pitanje načina i visine isplate ove naknade.
Imajući u vidu sve navedeno, mišljenja smo da opštim aktom i ugovorom o radu može da se uredi merilo za naknadu troškova dolaska i odlaska sa rada rukovodeći se visinom poslednje isplaćene naknade po ovom osnovu, pre novonastale situacije vezano za besplatan prevoz u Gradu Beogradu.“
Pored toga, u mišljenju Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Sektor za rad i zapošljavanje, broj: 575919 2025 13400 001 001 011 024 od 21. februara 2025. godine, između ostalog, navodi se: „mišljenja smo da se sredstva koja poslodavac isplati zaposlenom na ime dolaska i odlaska sa rada imaju smatrati naknadom troškova iz odredbe člana 118. stav 1. tačka 1) Zakona o radu („Službeni glasnik RS“, br. 24/05, 61/05, 54/09, 32/13, 75/14, 13/17-US, 113/17 i 95/18-autentično tumačenje).“
Saglasno navedenim odredbama Zakona o radu i navedenim mišljenjima Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, trošak za dolazak i odlazak sa rada uvek postoji (osim kada poslodavac organizuje sopstveni prevoz) i zbog toga zaposleni treba da ima pravo na naknadu ovog troška, a što se, shodno Zakonu o radu, uređuje opštim aktom (kolektivni ugovor i pravilnik o radu) i ugovorom o radu. Sredstva koja poslodavac isplati zaposlenom na ime naknade troškova za dolazak i odlazak sa rada smatraju se naknadom troškova iz člana 118. stav 1. tačka 1) Zakona o radu.
Dakle, poslodavac je u obavezi da zaposlenom nadoknadi troškove radi dolaska i odlaska sa rada, a prema Zakonu o radu to pravo treba se uredi opštim aktom (kolektivni ugovor i pravilnik o radu) i ugovorom o radu.
Na primanja zaposlenog od poslodavca po osnovu naknade troškova prevoza za dolazak i odlazak sa rada, kada je takav trošak dokumentovan odgovarajućom verodostojnom računovodstvenom ispravom, saglasno odredbi člana 18. stav 1. tačka 1) Zakona ne plaća se porez na dohodak građana. Međutim, u slučaju kada naknada troškova prevoza za dolazak i odlazak sa rada nije dokumentovana odgovarajućom verodostojnom računovodstvenom ispravom, takvo primanje oporezuju se porezom na dohodak građana na zaradu po stopi od 10%.
Dakle, za ostvarivanje prava na poresko oslobođenje iz člana 18. stav 1. tačka 1) Zakona, u slučaju kada je besplatna usluga prevoza putnika u integrisanom tarifnom sistemu na teritoriji Grada Beograda, za ostvarivanje prava na poresko oslobođenje potrebno je da stvarni trošak prevoza za dolazak i odlazak sa rada bude dokumentovan odgovarajućom verodostojnom računovodstvenom ispravom (npr. račun za gorivo u slučaju korišćenja sopstvenog vozila i sl).
Na naknadu troškova za dolazak i odlazak sa rada, na koju zaposleni ima pravo u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu saglasno odredbi člana 118. stav 1. tačka 1) Zakona o radu (koja se ne smatra zaradom prema članu 105. stav 3. Zakona o radu), ne plaćaju se doprinosi za obavezno socijalno osiguranje nezavisno od poreskog tretmana tih primanja prema Zakonu.