Povodom početka obavezne primene novog sistema fiskalizacije počev od 1. maja 2022. godine, često se postavljaju pitanja koji računi mogu da se koriste od strane kupaca privrednih subjekata za odbitak prethodnog poreza i kao verodostojna računovodstvena isprava.
Osim u pojedinim slučajevima, važi sledeće pravilo: fiskalni račun koji sadrži PIB smatra se PDV računom i na osnovu njega obveznik PDV ima pravo na odbitak prethodnog poreza, pod uslovom da ispunjava opšte uslove iz člana 28. Zakona o PDV. Navedeno važi i za avansne fiskalne račune.
Ovo proizlazi iz odredbi člana 180a i člana 198. stav 4. Pravilnika o PDV:
„Fiskalni račun koji se izdaje u skladu sa zakonom kojim se uređuje fiskalizacija, a koji sadrži podatak o PIB-u primaoca fiskalnog računa, ne mora da sadrži ostale podatke iz člana 42. stav 4. Zakona i ovog pravilnika, koji nisu obavezni podaci u skladu sa propisima kojima se uređuje fiskalizacija.“
„Fiskalni račun koji izdaje obveznik PDV koji evidentira promet dobara i usluga preko elektronskog fiskalnog uređaja, u skladu sa propisima kojima se uređuje fiskalizacija, smatra se računom u smislu Zakona.“
Prema tome, fiskalni račun koji sadrži podatak o PIB-u smatra se PDV računom i kada ne poseduje sledeće elemente: naziv kupca, adresu kupca, iznos osnovice i druge elemente iz člana 42. stav 4. Zakona o PDV koji nisu obavezni podaci fiskalnog računa u skladu sa članom 5. stav 2. Zakona o fiskalizaciji.
Ukoliko obveznik fiskalizacije to želi, može u fiskalni račun da ubaci i podatke koji nisu obavezni u skladu sa propisima o fiskalizaciji. Takvi podaci se upisuje na kraju fiskalnog računa, ispod linije „kraj fiskalnog računa“.
Uz fiskalni račun obveznik fiskalizacije može da izda i dodatni, gotovinski račun (kako se često naziva). Međutim, u tom gotovinskom računu ne smeju biti iskazani podaci iz člana 42. stav 4. tač. 6) do 10) Zakona o PDV (iznos osnovice, stope PDV, iznos PDV, napomene), već isključivo podatak o ukupnom iznosu naknade. Obavezan element takvog računa je broj fiskalnog računa (član 198. stav 7. Pravilnika o PDV).
Napomena: izdavanje gotovinskog računa uz fiskalni račun je samo mogućnost, nikako obaveza obveznika fiskalizacije.
Takav gotovinski račun se ne smatra PDV računom u smislu Zakona o PDV. Radi se samo o dodatnom dokumentu koji može sadržati određene dodatne elemente koje najčešće nisu iskazani na fiskalnom računu (naziv i adresa kupca, broj tekućeg računa obveznika fiskalizacije itd).
Još jednom ponavljamo da se pravo na odbitak prethodnog poreza ostvaruje isključivo na osnovu fiskalnog računa koji sadrži podatak o PIB-u.
Izdavanje fiskalnog računa bez PIB-a i dodatnog gotovinskog računa koji sadrži iznos osnovice, stope PDV i iznos PDV predstavlja grešku iz više aspekata. Prvo, kupac nema pravo na odbitak prethodnog poreza (fiskalni račun ne sadrži PIB a dodatni račun uz fiskalni račun ne predstavlja PDV račun). Drugo, obveznik fiskalizacije je izvršio prekršaj u smislu odredbi Zakona o fiskalizaciji (PIB kupca je obavezan podatak fiskalnog računa ako je korisnik dobara i usluga pravno lice ili preduzetnik).
Ovakvu grešku je moguće ispraviti ali postupak nije jednostavan. Trebalo bi u tom smislu izdati fiskalni račun refundacije sa referencom na prethodni račun uz upisa PIB-a prodavca (videti tekst o poništavanju računa u slučaju greške ovde), a potom izdati novi fiskalni račun u kojem bi bio iskazan PIB kupca. Što se tiče dodatnog gotovinskog računa, potrebno je stornirati taj račun i izdati novi bez podataka o osnovici, stopi i iznosu PDV. Međutim, smanjenje PDV-a iz storniranog računa se može izvršiti tek kada kupac dostavi dokument da nije koristio pravo na odbitak prethodnog poreza po tom računu, odnosno da nije podneo zahtev za refakciju PDV (važi samo ako je kupac obveznik PDV).
Što se tiče računovodstvenog evidentiranja, smatramo da fiskalni račun predstavlja računovodstvenu ispravu u smislu člana 9. stav 2. Zakona o računovodstvu. Ipak, treba imati u vidu da je neke podatke potrebno izračunati, jer nisu direktno iskazani u fiskalnom računu. Radi se npr. o podatku o osnovici za PDV, koji se može izračunati na osnovu podataka o stopi PDV i iznosu PDV za određenu stopu.
Na primer, ako su na fiskalnom računu iskazane dve stope i dva iznosa za odgovarajuće stope:
- 20% 133.333,33
- 10% 545.454,55
Odgovarajuće osnovice za obe stope iznose:
- 20% 666.666,67 (133.333,33/20100)
- 10% 5.454.545,45 (545.454,55/10100)
Kao što smo naveli na početku teksta, pravilo koje smo do sada obrazložili je opšte pravilo koje važi osim u sledećim slučajevima (član 198. stav 5. Pravilnika o PDV):
– izdavanje konačnog fiskalnog računa
– prodaja putem korporacijskih kartica
U slučaju izdavanja konačnog fiskalnog računa, takav fiskalni račun se ne smatra računom u smislu Zakona o PDV u onom delu koji je plaćen avansno. Ako je izvršeno avansno plaćanje u potpunosti, ceo fiskalni račun se ne smatra PDV računom. Ako je izvršeno avansno plaćanje delimično, deo računa koji je plaćen avansno se ne smatra PDV računom.
Suština ovog pravila kod izdavanja konačnog fiskalnog računa je u tome da se avansni fiskalni račun smatra PDV računom i moguće je na osnovu tog računa koristiti odbitak prethodnog poreza, pa shodno tome u konačnom fiskalnom računu nije moguće ponovo koristiti odbitak za PDV koji se odnosi na avansno plaćanje za koje je već izdat avansni fiskalni račun.
Izvor: neobilten
