Ovaj članak je napisao Miloš Praštalo, ovlašćeni računovođa i stručnjak za kripto poreze. Drugi deo ove teme se nalazi ovde i odnosi se na fizička lica. Povezani članak sa ovom temom je takođe i: ZAKON O DIGITALNOJ IMOVINI, OSNOVNI POJMOVI, RAČUNOVODSTVENI I PORESKI TRETMAN koji se našao na listi top 5 ECD.rs blogova.
Za početak bitno je reći da svako pravno lice ili preduzetnik koji poseduje kriptovalute mora o tome izvestiti Narodnu banku Srbije ukoliko kriptovalute nije stekao preko menjačnice koja poseduje dozvolu za pružanje usluga povezanih sa digitalnom imovinom.
Poštovani čitaoci, ovde ćemo ukratko sumirati ono najvažnije šta do sada znamo i dodati pojedine nove stavove.
1. Porez na dodatu vrednost (PDV) – pravna lica
Kriptovalute
Ne postoji obaveza obračunavanja i plaćanja PDV-a za pravna lica i preduzetnike prilikom trgovine sa kriptovalutama, odnosno prilikom prodaje kriptovaluta (jer postoji oslobođenje po članu 25. zakona o PDV).
Medjutim u tom slučaju ne postoji mogućnost odbitka ulaznog PDV-a pri kupovini kriptovaluta odnosno pri ulaganju u iste kao ni pri stvaranju tj rudarenju kriptovaluta (recimo troškovi električne energije, ulaganje u mašine (rigove) – ne postoji pravo na odbitak PDV-a po tom osnovu jer prilikom prodaje postoji oslobođenje).
Digitalni tokeni
U slučaju digitalnih tokena sa aspekta PDV stvar je malo drugačija u odnosu na kriptovalute. Naime, osnovno pravilo je da se u slučaju tokena PDV mora obračunati i platiti. Oslobođenje po članu 25. se odnosi samo na kriptovalute ali ne i na tokene.
Izuzetak su određeni tokeni koji imaju svojstva virtuelnih valuta, ali se svaki slučaj treba analizirati zasebno i naša je preporuka da se uvek traži mišljenje Ministarstva finansija.
Primer za NFT token: PDV na NFT token treba da se obračuna i da se plati
2. Porez na kapitalnu dobit – pravna lica
Porez na kapitalnu dobit obveznik pravno lice ili preduzetnik plaća u iznosu od 15% na dobit ostvarenu od prodaje kriptovaluta ili digitalnih tokena (na razliku izmedju prodajne i nabavne vrednosti ako je u plusu).
Postoje dva izuzetka:
- ako obveznik pravno lice ili preduzetnik ima dozvolu za pružanje usluga povezanih sa digitalnom imovinom (to su npr kripto menjačnice) – u ovom slučaju se uopšte ne plaća porez na kapitalnu dobit (0%).
- i drugi izuzetak važi za sva pravna lica ili preduzetnike: ako prodajom digitalne imovine obveznik pravno lice ostvari kapitalnu dobit ali tu istu kapitalnu dobit uloži recimo u kapital nekog drugog preduzeća (DOO) u tom slučaju se porez na kapitalnu dobit ne plaća u potpunosti (0%). Ovde dolazi do velike uštede u porezu ako npr matično pravno lice konstantno kapitalnu dobit ostvarenu od prodaje digitalne imovine prebacuje (ulaže) u kapital svog povezanog pravnog lica.
3. Rudarenje u slučaju pravnih lica i preduzetnika
Rudarenje od strane pravnog lica ili preduzetnika se posmatra kao proizvodnja. Pravno lice i preduzetnik po zakonu vode poslovne knjige i samim tim sve promene (dokaze) knjiže.
Imajući u vidu da se kao dokaz u proizvodnji nameštaja npr. uzima sav utrošen repromaterijal za stvaranje gotovog proizvoda + amortizacija osnovnih sredstava (mašine recimo) + režijski troškovi itd, dakle u slučaju rudarenja bi kao ulaz služile sve fakture o kupljenoj opremi koja se knjiže na osnovna sredstva (trošak bi bio mesečna amortizacija), a mesečni trošak je takođe i električna energija i drugo, tako da u tom smislu to su dokazi. U svakom slučaju trošak rudarenja je priznat u potpunosi ali ulazni PDV na sve navedeno ne sme da se koristi tj ne sme da se odbija kako smo naveli na početku po članu 25. zakona o PDV.
Najveća razlika izmedju fizičkih i pravnih lica je u načinu obračuna i podnošenja poreske prijave:
Pravna lica i preduzetnici ne podnose poresku prijavu na isti način kao fizička lica. Pravna lica i preduzetnici prijavljuju kapitalnu dobit posle isteka kalendarske godine kada sprovode završni račun i podnose poresku prijavu poreza na dobit (PDP ili PPDG 1S) za prethodnu godinu. U tom momentu popunjavaju i poreski bilans i tada zavode i dobit ili gubitak od prodaje digitalne imovine i samim tim obračunavaju i porez.
Fizička lica prijavu podnose u roku od 120 dana od isteka kvartala u kojem su ostvarili dobit od prodaje digitalne imovine.Na primer: Dobit je ostvarena 15.05. a istek drugog kvartala je 30.06. Znači od tog datuma 120 dana je 30.10. i to je konačni rok za podnošenje poreske prijave PPDG 3R ako je dobit isplaćena 15.05.
Bitna napomena za preduzetnike paušalce: Paušalci ne vode poslovne knjige što znači i da ne potpadaju pod ovu kategoriju pravnih lica i preduzetnika, već se isključivo ponašaju isto kao fizička lica. Preduzetnici paušalci odvojeno podnose PPDG 3R prijavu i poreze obračunavaju i plaćaju kao i fizička lica.
