Ovaj članak je napisao Miloš Praštalo, ovlašćeni računovođa i stručnjak za kripto poreze. Drugi deo ove teme se nalazi ovde i odnosi se na pravna lica i preduzetnike. Povezani članak sa ovom temom je takođe i: ZAKON O DIGITALNOJ IMOVINI, OSNOVNI POJMOVI, RAČUNOVODSTVENI I PORESKI TRETMAN koji se našao na listi top 5 ECD.rs blogova.
Poštovani čitaoci, ovde ćemo ukratko sumirati ono najvažnije šta do sada znamo i dodati pojedine nove stavove.
1. Porez na kapitalnu dobit
Porez na kapitalnu dobit obveznik fizičko lice plaća u iznosu od 15% na dobit ostvarenu od prodaje kriptovaluta ili digitalnih tokena (na razliku izmedju prodajne i nabavne vrednosti ako je u plusu). Ako fizičko lice nema dokaz o nabavnoj vrednosti (od dana kada je kupio/uložio u digitalnu imovinu) u tom slučaju porez plaća na ceo iznos prodajne vrednosti (vrednost u dinarima koja mu je isplaćena na lični tekući račun banke prilikom prodaje kriptovaluta).
Primer 1:
Fizičko lice je uložilo u kripto valutu Bitkoin 2017. godine 50.000 dinara. Sada isplaćuje 120.000 dinara za istu tu količinu Bitkoina. Pritom lice ima dokaze o nabavnoj vrednosti. Porez plaća na razliku, što znači na dobit u iznosu: 70.000 dinara x 15% = porez iznosi 10.500 dinara.
Primer 2:
Fizičko lice je uložilo u kripto valutu Bitkoin 2017. godine 50.000 dinara. Sada isplaćuje 120.000 dinara za istu tu količinu Bitkoina. Pritom lice nema dokaze o nabavnoj vrednosti. Porez plaća na ceo iznos isplate, što znači na iznos od: 120.000 dinara x 15% = porez iznosi 18.000 dinara.
Napomena 1:
Postoji potencijalno oslobođenje od plaćanja poreza (ili dela poreza) za sva fizička lica: ako prodajom kriptovaluta obveznik fizičko lice ostvari kapitalnu dobit ali tu istu kapitalnu dobit uloži recimo u kapital nekog preduzeća (DOO) u tom slučaju se porez na kapitalnu dobit plaća sa 50% oslobođenja (7,5%).
Napomena 2:
Ukoliko fizičko lice trejduje izmedju kriptovaluta (na primer prebacivanjem iz Bitkoina u Ethereum) takodje je obveznik poreza na kapitalnu dobit. U tom slučaju radi se o zameni prava za pravo.
Ako takve trejdove fizičko lice izvršava na domaćim menjačnicama gotovo je sigurno da će Poreska uprava dobiti informaciju jer po zakonu domaće menjačnice treba da izveštavaju NBS i PU.
2. Rudarenje u slučaju fizičkih lica
U slučaju rudarenja kripto valuta od strane fizičkog lica plaća se porez na kapitalnu dobit izmedju dokazanih troškova stvaranja digitalne imovine i njegove prodajne vrednosti.
3. Porez na imovinu – fizička lica
Digitalna imovina je uređena i porezima na imovinu. Ako su poklonodavac i poklonoprimac fizička lica iz prvog naslednog reda prenos digitalne imovine (kripto valuta ili tokena) ne podleže porezu na imovinu.
Medjutim ako su poklonodavac i poklonoprimac lica iz drugog naslednog reda porez se plaća po stopi od 1,5%, a ako su lica iz trećeg ili daljeg naslednog reda porez se plaća 2,5%.
Najveća razlika izmedju fizičkih i pravnih lica je u načinu obračuna i podnošenja poreske prijave:
Fizička lica prijavu podnose u roku od 120 dana od isteka kvartala u kojem su ostvarili dobit od prodaje digitalne imovine.
Na primer: Dobit je ostvarena 15.05. a istek drugog kvartala je 30.06. Znači od tog datuma 120 dana je 30.10. i to je konačni rok za podnošenje poreske prijave PPDG 3R ako je dobit isplaćena 15.05.
Pravna lica i preduzetnici ne podnose poresku prijavu na isti način kao fizička lica. Pravna lica prijavljuju kapitalnu dobit posle isteka kalendarske godine kada sprovode završni račun i podnose poresku prijavu poreza na dobit (PDP ili PPDG 1S) za prethodnu godinu. U tom momentu popunjavaju i poreski bilans i tada zavode i dobit ili gubitak od prodaje digitalne imovine i samim tim obračunavaju i porez.
