Ovaj članak napisao je Miloš Praštalo, ovlašćeni računovođa i stručnjak za kripto poreze. Drugi povezani članci iz serije „KRIPTO POREZI U SRBIJI“ nalaze se u delu I, delu II i delu III.
U ovom tekstu pišemo o isplati plate (zarade) po Ugovoru o radu. Dakle ne mislimo na bilo kakvu vrstu isplate tj konvertovanja kriptovaluta u devize ili dinare na račun fizičkog lica (zarade po osnovu kapitalne dobiti) – članak o tome se nalazi ovde: https://mnp.rs/2022/05/19/kripto-porezi-u-srbiji-fizicka-lica-i-deo/
U ovom tekstu mislimo isključivo na slučaj kada poslodavac isplaćuje platu zaposlenom u kriptovalutama ili tokenima.
Iako nema smetnji da se čak cela plata isplati zaposlenom u kripto valutama, naš je savet da to ipak bude u vidu nekog dodatnog bonusa (mesečnog ili godišnjeg) ali da se zaposlenom ne isplaćuje cela zarada u kriptovalutama ili tokenima iz razloga koje pišemo u narednim pasusima.
Ne savetujemo isplatu cele plate u kripto iz razloga dokazivanja isplate zarade raznim državnim organima, bankama itd. Jednostavno, tradicionalne banke i dalje ocenjuju kreditni rejting zaposlenog po osnovu isplate zarade u fiat valutama i to čak sa odredjenom šifrom plaćanja.
Prema tome mi savetujemo isplatu dela zarade u kripto valutama (recimo kao neki bonus deo). Taj deo isplate u kriptovalutama će biti isto oporezovan kao i ostali deo redovne zarade isplaćen u fiat valuti (u slučaju Srbije – u dinarima).
Da bude jednostavnije navedimo primer:
Ne bismo komplikovali sa iznosima poreza, PIO doprinosa, doprinoza za zdravstvo i doprinosa u slučaju nezaposlenosti (jer se ti procenti menjaju iz godine u godinu), jednostavnije je da kažemo da je u proseku u odnosu neto platu opterećenje porezima i doprinosima oko 60-63%.
To u primeru ovako izgleda: ako je zaposlenom neto zarada 50.000 din to znači da su porezi i doprinosi još dodatno oko 30.000 din. Dakle ukupan trošak zarade tog zaposlenog iznosi 80.000 din mesečno.
Na isti način se računa i bonus tj deo plate isplaćen u kriptu ili tokenima. Kao neto iznos kripta prenesenog zaposlenom računa se vrednost tog kripta u dinarima tog dana prilikom prenosa.
Opet u primeru to ovako izgleda: ako se zaposlenom prenosi 0,33 Ethereuma što u dinarima na dan prenosa iznosi 75.000 din (recimo) znači porezi i doprinosi će biti dodatno još oko 46.000 dinara.
Dakle uvek je prvo potrebno preračunati iznos kriptovalute u dinare na dan prenosa.
Bitna napomena: Ovde nismo uzimali u obzir potencijalne subvencije zaposlenog (ukoliko ima pravo) a koje bi mu umanjile iznos mesečnih poreza i doprinosa i slično tome. Vrednosti smo obračunali i iskazali kroz najčešće primere iznosa plata u Republici Srbiji.
Ostalo je još da navedemo aspekt poreza na kapitalnu dobit iz ugla poslodavca i iz ugla zaposlenog.
Poslodavac:
Po našem mišljenju poslodavcu je ovo trošak, dakle on je preneo kriptovalute ili tokene zaposlenom i na to je obračunao i platio pripadajuće poreze na zaradu. Njemu je to sve trošak plate (i porez i doprinosi i iznos kripta). Poslodavac u ovom slučaju nije ništa zaradio od digitalne imovine (od kripta ili tokena) već je napravio sebi trošak te je naše mišljenje da poslodavac ne treba da plati i dodatan porez na kapitalnu dobit.
Zaposleni:
U slučaju zaposlenog, on jeste obveznik poreza na kapitalnu dobit i po našem mišljenju treba da obračuna i plati porez prilikom konvertovanja tog Ethereuma u dinare (naravno ako se ne radi o gubitku). Nabavnu cenu mu čini zbir iznosa dokumentovane cene po kojoj je stekao Ethereum i osnovice na koju je plaćen porez na zarade. Prodajna cena je vrednost u dinarima koju je isplatio (ako je u momentu konvertovanja u dinare vrednost Ethereuma porasla zaposleni će biti u obavezi da obračuna i plati porez na kapitalne dobitke od 15% na razliku izmedju nabavne i prodajne vrednosti Ethereuma).
Autor: Miloš Praštalo, CPA
