NEPRAVILNO IZDAVANJE RAČUNA PRE DATUMA PROMETA USLUGE ZAKUPA

U skladu sa Zakonom o porezu na dodatu vrednost („Službeni glasnik RS“, br. 84/04, 86/04 – ispr., 61/05, 61/07, 93/12, 108/13, 68/14 – dr. zakon, 142/14, 83/15, 108/16, 113/17, 30/18, 72/19, 153/20, 138/22 i 94/24 – u daljem tekstu: Zakon), davanje u zakup poslovnog prostora smatra se vremenski ograničenom uslugom ako je ugovor o zakupu zaključen na određeno vreme, a u slučaju zakupa na neodređeno vreme reč je o vremenski neograničenoj usluzi. Vremenski ograničene, odnosno neograničene usluge smatraju se pruženim danom kada je prestao pravni osnov pružanja usluge. Međutim, ako se za pružanje navedenih usluga izdaju periodični računi, promet usluga smatra se izvršenim poslednjeg dana perioda za koji se izdaje račun, uz napomenu da se u slučaju pružanja predmetnih usluga čije je trajanje duže od godinu dana obavezno izdaje periodični račun za period koji ne može biti duži od godinu dana. Pored toga, ako je za određene delove ekonomski deljive usluge posebno ugovorena naknada, delimična usluga smatra se izvršenom u vreme kada je okončano pružanje tog dela usluge.

Prema tome, kada obveznik PDV vrši promet usluga davanja u zakup poslovnog prostora, na osnovu ugovora o zakupu na određeno ili neodređeno vreme, kojim je ugovoren iznos zakupnine na mesečnom nivou, sa aspekta Zakona smatra se da obveznik PDV – pružalac usluga vrši promet delimičnih usluga, što podrazumeva izdavanje periodičnih računa. U ovom slučaju, obveznik PDV – zakupodavac dužan je da za izvršeni promet izda račun na dan, odnosno posle izvršenog prometa delimične usluge – najranije poslednjeg dana perioda za koji se izdaje račun. Primera radi, ako se račun izdaje za promet usluge davanja u zakup poslovnog prostora za mesec maj 2025. godine, obveznik PDV može da izda račun najranije 31.05.2025. godine (ili posle tog datuma), pri čemu kao podatak o datumu prometa usluge navodi 31.05.2025. godine.

Napominjemo, račun izdat pre datuma prometa usluge davanja u zakup poslovnog prostora ne smatra se računom izdatim u skladu sa Zakonom. Na osnovu tako izdatog računa obveznik PDV – zakupac ne može da ostvari pravo na odbitak prethodnog poreza.

* * *

Odredbom člana 3. Zakona propisano je da su predmet oporezivanja PDV isporuka dobara i pružanje usluga (u daljem tekstu: promet dobara i usluga) koje poreski obveznik izvrši u Republici uz naknadu, u okviru obavljanja delatnosti, kao i uvoz dobara u Republiku.

Saglasno odredbi člana 5. stav 1. Zakona, promet usluga, u smislu ovog zakona, su svi poslovi i radnje u okviru obavljanja delatnosti koji nisu promet dobara iz člana 4. ovog zakona.

Odredbama člana 15. stav 1. Zakona propisano je, da se usluga smatra pruženom danom kada je:

1) završeno pojedinačno pružanje usluge;

2) prestao pravni osnov pružanja usluge – u slučaju pružanja vremenski ograničenih ili neograničenih usluga.

Izuzetno od stava 1. tačka 2) ovog člana, ako se za pružanje usluga izdaju periodični računi, promet usluga smatra se izvršenim poslednjeg dana perioda za koji se izdaje račun (stav 3. član 15. Zakona).

Prema st. 4. i 5. istog člana Zakona, delimična usluga smatra se izvršenom u vreme kada je okončano pružanje tog dela usluge, pri čemu delimična usluga postoji ako je za određene delove ekonomski deljive usluge posebno ugovorena naknada.

Saglasno odredbama člana 16. tač. 1) i 2) Zakona, poreska obaveza nastaje danom kada se najranije izvrši jedna od sledećih radnji:

1) promet dobara i usluga;

2) naplata, odnosno plaćanje ako je naknada ili deo naknade naplaćen, odnosno plaćen pre prometa dobara i usluga.

Odredbom člana 42. stav 1. Zakona propisano je, da je obveznik dužan da izda račun za svaki promet dobara i usluga.

U slučaju pružanja vremenski ograničenih ili neograničenih usluga čije je trajanje duže od godinu dana, obavezno se izdaje periodični račun, s tim što period za koji se izdaje taj račun ne može biti duži od godinu dana (stav 2. član 42. Zakona).

Odredbom člana 44. stav 1. Zakona propisano je da obveznik PDV koji je izdao račun sa iskazanim PDV dužan je da iskazani PDV plati.

Prema stavu 2. istog člana Zakona, ako obveznik PDV stornira račun iz stava 1. ovog člana, smanjuje iznos osnovice, a iznos PDV može da smanji ako:

1) je izdao novi račun u skladu sa ovim zakonom, u slučaju kada postoji obaveza izdavanja računa;

2) poseduje dokument primaoca računa – obveznika PDV ili lica koje ima pravo na refakciju PDV u skladu sa ovim zakonom u kojem je navedeno da PDV iskazan u računu iz stava 1. ovog člana nije korišćen kao prethodni porez, odnosno da za taj iznos PDV nije i neće biti podnet zahtev za refakciju PDV, u slučaju kada je račun izdat obvezniku PDV ili licu koje ima pravo na refakciju PDV.

Smanjenje iznosa PDV iz stava 2. ovog člana vrši se za poreski period za koji su ispunjeni uslovi iz stava 2. ovog člana (član 44. stav 3. Zakona).

Uslovi iz stava 2. ovog člana smatraju se ispunjenim za poreski period ako obveznik PDV zaključno sa danom koji prethodi danu podnošenja poreske prijave za taj poreski period, a najkasnije 10. dana kalendarskog meseca koji sledi tom poreskom periodu, ispuni oba uslova iz stava 2. ovog člana (član 44. stav 4. Zakona).

Lice koje iskaže PDV u računu, a nije obveznik PDV, dužno je da iskazani PDV plati i nema pravo da ispravi iskazani iznos PDV (član 44. st. 5. i 6. Zakona).