Propisi o novoj fiskalizaciji i propisi o PDV nisu usaglašeni povodom tretmana jednonamenskih vrednosnih vaučera.
Naime, Zakon o PDV predviđeno je da se svaki prenos jednonamenskog vrednosnog vaučera koji izvrši poreski obveznik u svoje ime smatra isporukom dobara, odnosno pružanjem usluga na koje se vrednosni vaučer odnosi. Stvarna isporuka dobara ili stvarno pružanje usluga u zamenu za jednonamenski vrednosni vaučer, koji je isporučilac prihvatio kao naknadu ili deo naknade, ne smatraju se nezavisnom transakcijom.
S druge strane, Zakon o fiskalizaciji poznaje pojam vaučera samo kao način plaćanja. Prema tome, u skladu sa odredbama propisa o fiskalizaciji kod prenosa jednonamenskog vrednosnog vaučera se ne može govoriti o prometu dobara ili usluga na koji se vaučer odnosi.
Velika je verovatnoća da predstavnici Ministarstva finansija i Poreske uprave nisu bili svesni ove neusklađenosti propisa prilikom donošenja propisa o fiskalizaciji. Naime, krajem novembra i početkom decembra 2021. godine dobili smo informaciju da će se prenos jednonamenskog vaučera evidentirati kao avansna prodaja, odnosno izdavanjem fiskalnog računa za avans. Pri korišćenju jednonamenskog vaučera bi se izdavao fiskalni račun promet prodaja. Sve u svemu, radi se o istom postupku kao kod bilo koje druge avansne uplate.
Iako postoji neusklađenost u navedenim propisima, čini nam se da je opisani način evidentiranja prenosa jednonamenskih vaučera u sistemu nove fiskalizacije najmanje loš u odnosu na eventualne druge opcije. Na taj način su ispoštovane odredbe propisa o fiskalizaciji, dok su odrebe propisa o PDV samo delimično ispoštovane. Naime, obračunavanje PDV obaveze će se desiti u ispravnom trenutku, ali će ta poslovna promena imati tretman avansa a ne prometa.
Međutim, ovih dana je Ministarstvo finansija izdalo mišljenje broj 011-00-01173/2021-04 od 10.3.2022. godine, koje baca drugačije svetlo u vezi sa ovom temom. Prenosimo najinteresantniji deo tog mišljenja u vezi sa temom kojom se bavimo u ovom tekstu:
„Kada korisnici usluga Ustanove Studentski centar „B…“, kako navodite u dopisu, za ishranu u studentskim restoranima poseduju studentsku karticu pomoću koje kupuju ili dopunjuju meni obroke na infokioscima ili na blagajnama studentskih domova i restorana i istu koriste za meni obroke u studentskom restoranu, pri čemu se prilikom kupovine, obroci upisuju na čip kartice, a nakon upotrebe (po uzimanju obroka na liniji), iskorišćeni obrok ispisuje sa čipa kartice, tako da se neiskorišćeni meni obroci ne mogu preneti u naredni mesec, Ustanova Studentski centar „B…“ dužna je da izda fiskalni račun, i to u trenutku kupovine i dopune studentske kartice pomoću koje se koriste meni obroci, s obzirom na to da je u trenutku kupovine, odnosno dopune studentske kartice poznato mesto i vrednost pružanja usluga na koje se studentska kartica odnosi, kao i iznos PDV koji se za promet navedenih usluga obračunava i plaća u skladu sa propisom kojim se reguliše oblast poreza na dodatu vrednost.“
Iako se ne spominje pojam jednonamenskih vaučera, iz navedenog odlomka se jasno može zaključiti da se radi o nekoj vrsti jednonamenskog vaučera i da je njegov tretman u ovom mišljenju usklađen sa propisima o PDV. Naime, kupovina ili dopuna studentske kartice predstavlja promet za koji se izdaje fiskalni račun (promet prodaja).
To međutim otvara novo pitanje: da li to znači da su u Ministarstvu finansija i Poreskoj upravi promenili mišljenje u vezi sa evidentiranjem jednonamenskih vaučera u pogledu propisa o fiskalizaciji i evidentiranja preko fiskalnog uređaja?
Smatramo da to nije slučaj, jer se u konkretnom slučaju radi o specifičnoj vrsti jednonamenskog vaučera (kako smo mi razumeli te studentske kartice) zbog činjenice da se kupovina i dopuna vrši na nivou meni obroka kao jedinice mere, a na isti način se vrši trošenje sredstava sa te kartice. U tom smislu ne može doći do situacije da se meni obrok plaća delom putem vaučera a delom na osnovu drugog načina plaćanja.
U nekoj drugoj situaciji, npr. u nekoj prodavnici, takav sistem prosto ne bi mogao da funkcioniše. Zamislite da kupac ima vaučer od 1000 dinara za koji je izdat fiskalni račun (promet prodaja) prilikom prenosa tog vaučera kupcu i da kupac sada kupuje robu u vrednosti od 1500 dinara. To bi značilo da treba evidentirati još jedan račun u iznosu od 500 dinara. Postavlja se pitanje koje artikle evidentirati na tom fiskalnom računu od 500 dinara kada se vrši kupovina ukupne vrednsoti 1500 dinara i kako uopšte uklopiti preostali iznos od 500 dinara sa vrednošću nekih artikala? To jednostavno u većini slučajeva nije moguće.
Zbog toga smatramo da je u trenutnoj situaciji najoptimalnije rešenje za evidentiranje jednonamenskih vaučera upravo ono sa korišćenjem fiskalnog računa za avans (avans prodaja), kao i kod bilo koje druge vrste avansnog plaćanja.
Ostaje da se vidi u sledećih nekoliko meseci da li će nadležni organi eventualno izvršiti usklađivanje između propisa o PDV i propisa o fiskalizaciji povodom ovog pitanja.
Izvor: neobilten
