POREZ NA KAPITALNU DOBIT OD PRODAJE AKCIJA I POREZ NA DIVIDENDU (pravna lica i preduzetnici)

Napomena: tekst se odnosi na pravna lica (DOO, AD) i preduzetnike koji ulažu u akcije i ETF-ove. Za fizička lica imamo poseban tekst: Porez na kapitalnu dobit od prodaje akcija i porez na dividendu (fizička lica).

Sve više vlasnika firmi postavlja isto pitanje: imam višak novca na računu firme, mogu li da ga uložim u akcije ili ETF i kako se to oporezuje? Odgovor je da, možete, ali su pravila drugačija nego kod fizičkih lica. Firma nema obavezu podnošenja PPDG-3R prijave dva puta godišnje, nema poresko oslobođenje (izuzeće) posle 10 godina, a dividende iz Amerike mogu da je koštaju i preko 30%.

Ovaj članak smo podelili na četiri dela:

I Kapitalni dobitak od prodaje akcija i ETF-ova (pravna lica)

II Dividende (pravna lica)

III Preduzetnici (paušalci i knjigaši)

IV Firma ili lično: gde se više isplati ulagati

I deo: kapitalni dobitak kod pravnih lica

Za početak, najvažnija razlika: firma ne podnosi posebnu prijavu za svaku prodaju. Kapitalni dobitak ulazi u godišnji poreski bilans i oporezuje se porezom na dobit po stopi od 15% (čl. 39 Zakona o porezu na dobit pravnih lica, „Sl. glasnik RS“, br. 25/2001, … i 80/2026, u daljem tekstu: ZPDPL).

Šta se smatra kapitalnim dobitkom? Kapitalni dobitak nastaje prodajom akcija i ostalih hartija od vrednosti koje u knjigama firme predstavljaju dugoročne finansijske plasmane, kao i prodajom investicionih jedinica investicionog fonda. Kapitalni dobitak je razlika između prodajne i nabavne cene. SAD ne oporezuju kapitalni dobitak stranih ulagača na akcije, pa se porez plaća samo u Srbiji.

Bitna napomena: dugoročni ili kratkoročni plasman?

• Ako su akcije ili ETF evidentirani kao dugoročni finansijski plasman (namera držanja duža od godinu dana), primenjuju se pravila o kapitalnom dobitku i dobici i gubici se vode u posebnoj „korpi“.
• Ako su evidentirani kao kratkoročni plasman (trgovanje), rezultat prodaje nije kapitalni dobitak u smislu ZPDPL. Ono se evidentira kroz bilans uspeha kao finansijski prihod ili rashod i direktno utiče na oporezivu dobit.

Klasifikacija se određuje pri sticanju, u skladu sa računovodstvenim politikama firme i namerom ulaganja.

Primer 1: DOO „Alfa“ je u martu 2024. godine kupio ETF za 3.000.000 RSD (po srednjem kursu NBS na dan kupovine) i evidentirao ga kao dugoročni plasman. U septembru 2026. godine prodao je ceo paket za 4.200.000 RSD (po kursu na dan prodaje). Kapitalni dobitak je 1.200.000 RSD, a porez na dobit po tom osnovu 180.000 RSD (15%).

• Gubici. Kapitalni gubitak može da se prebije samo sa kapitalnim dobicima iz iste godine. Ostatak se prenosi na buduće kapitalne dobitke, najduže pet godina (čl. 30 st. 3 i 4 ZPDPL). Gubitak ne umanjuje dobit iz redovnog poslovanja, jer čl. 32 ZPDPL kapitalne dobitke i gubitke izričito izuzima iz opšteg prenosa poreskog gubitka.

Primer 2: DOO „Alfa“ u 2026. godini ima dobit iz redovnog poslovanja od 2.000.000 RSD i kapitalni gubitak od 500.000 RSD na akcijama. Porez na dobit je i dalje 300.000 RSD (15% od 2.000.000 RSD). Gubitak od 500.000 RSD čeka buduće kapitalne dobitke, najkasnije do 2031. godine.

• Fer vrednost. Ako firma hartije vrednuje po fer vrednosti kroz bilans uspeha, nabavna cena se za svrhu kapitalnog dobitka koriguje na fer vrednost (čl. 29 st. 2 ZPDPL), kako se isti dobitak ne bi oporezovao dva puta.
• Prijava i rok. Kapitalni dobici i gubici iskazuju se u poreskom bilansu (obrazac PB1), koji se podnosi uz poresku prijavu za porez na dobit (obrazac PDP) u roku od 180 dana od isteka poreskog perioda (čl. 63 ZPDPL). Za 2026. godinu, dakle, do 30. juna 2027. godine. Kapitalni dobici ne ulaze u osnovicu za mesečne akontacije (čl. 67 st. 1 ZPDPL), pa se porez po tom osnovu plaća jednokratno, najkasnije do podnošenja prijave.

* Kao i kod fizičkih lica, čuvajte potvrde i izveštaje brokera za svaku kupovinu i prodaju. Bez njih nema dokumentovane nabavne cene.

II deo: dividende kod pravnih lica

Kod dividendi je razlika između domaćih i stranih akcija ogromna.

Domaće dividende (npr. akcije sa Beogradske berze): dividenda koju firma primi od drugog rezidentnog obveznika ne ulazi u poresku osnovicu (čl. 25 st. 1 ZPDPL). Znači, porez na dobit po tom osnovu je nula.

Dividende iz SAD ulaze u prihode firme i oporezuju se po stopi od 15%. Problem je što Srbija i SAD nemaju ugovor o izbegavanju dvostrukog oporezivanja, pa broker zadržava američki porez po odbitku od 30%. Poreski kredit za porez plaćen u inostranstvu postoji (čl. 53a ZPDPL), ali je ograničen: najviše do iznosa koji se dobije primenom stope od 15% na 40% bruto prihoda. U praksi, to je najviše 6% bruto dividende.

Primer 3: DOO „Alfa“ primi 1.000 USD bruto dividende od američke kompanije. Radi lakšeg računa, kurs je 100 RSD za 1 USD, dakle 100.000 RSD bruto.

1. SAD zadržavaju 30%, odnosno 30.000 RSD. Na račun firme legne 70.000 RSD.
2. U Srbiji dividenda ulazi u prihode u bruto iznosu (čl. 53a st. 2 ZPDPL), pa je porez 15%, odnosno 15.000 RSD.
3. Poreski kredit je najviše 15% × 40% × 100.000 RSD, odnosno 6.000 RSD.
4. Doplata u Srbiji: 15.000 − 6.000 = 9.000 RSD.

Ukupno: 39.000 RSD poreza, odnosno 39% bruto dividende. Dakle, za firmu su američke akcije sa visokom dividendom poreski najskuplja varijanta.

ETF-ovi

• Akumulirajući ETF (dividende se reinvestiraju unutar fonda): firma nema prihod od dividende dok ne proda udele, a tada se oporezuje kapitalni dobitak (I deo). Porez koji fond plaća na dividende unutar fonda firma ne vidi i ne može da ga koristi kao poreski kredit, ali je on već uračunat u prinos fonda. Za firmu je ovo, po pravilu, najjednostavnija varijanta.
• Distributivni ETF iz EU (npr. irski UCITS fond): isplate ulaze u prihode firme i oporezuju se po stopi od 15%. Irska po pravilu ne zadržava porez na isplate ovakvih fondova nerezidentima, pa nema ni poreskog kredita.

Prihodi od dividendi, bez obzira odakle dolaze, ne iskazuju se u posebnoj prijavi, već u godišnjem poreskom bilansu i poreskoj prijavi za porez na dobit.

Pažnja: izmene iz 2026. koje još ne važe

U prečišćenom tekstu ZPDPL, posle izmena objavljenih u „Sl. glasniku RS“ br. 80/2026, naći ćete dve odredbe koje izgledaju kao odlična vest za firme koje ulažu:

• čl. 25 st. 2: dividende od poreskog obveznika rezidenta države članice EU ne ulaze u poresku osnovicu;
• čl. 37m: kapitalnim dobitkom se ne smatra prodaja hartija koje je firma držala neprekidno najmanje deset godina.

Obe odredbe su deo usklađivanja sa poreskim direktivama EU i primenjivaće se tek od dana pristupanja Srbije Evropskoj uniji. Do tada firma nema oslobođenje posle deset godina (koje fizička lica imaju po čl. 72a Zakona o porezu na dohodak građana), a dividende iz EU oporezuju se po opštim pravilima. Ostale izmene iz tog zakona primenjuju se od 1. januara 2027. godine i ne menjaju pravila opisana u ovom tekstu.

III deo: preduzetnici

Preduzetnik je fizičko lice, pa za njega važi drugačija logika nego za DOO/AD.

Preduzetnik paušalac nema poslovnu imovinu u knjigovodstvenom smislu i ulaže kao fizičko lice. Zakon to kaže izričito: obveznik poreza na kapitalni dobitak je svako fizičko lice, uključujući i preduzetnika (čl. 72 st. 4 Zakona o porezu na dohodak građana, u daljem tekstu: ZPDG). Dakle:

• kapitalni dobitak se prijavljuje na PPDG-3R, dva puta godišnje, po stopi od 15% (čl. 77 ZPDG);
• dividende se prijavljuju na PP OPO, po stopi od 15% (čl. 64 ZPDG);
• posle 10 godina neprekidnog držanja nema poreza na kapitalni dobitak (čl. 72a st. 1 tač. 5 ZPDG).

Sve detalje imate u našem tekstu za fizička lica.

Preduzetnik knjigaš ima dve mogućnosti:

1. Novac podigne sa poslovnog računa kao lično primanje (kod knjigaša se porez plaća na dobit, a ne na podizanje novca tj na dividendu) i ulaže kao fizičko lice, po pravilima iznad, ili
2. HoV vodi u poslovnim knjigama. Tada se kapitalni dobitak utvrđuje u poreskom bilansu preduzetnika po pravilima ZPDPL (čl. 35 ZPDG) i oporezuje kao deo dobiti po stopi od 10% (čl. 38 ZPDG). Na prvi pogled povoljnije, ali gubite oslobođenje posle 10 godina, a ako se niste opredelili za ličnu zaradu, oporeziva dobit je istovremeno i osnovica za doprinose.

Naš savet je da preduzetnik, i paušalac i knjigaš, ulažu lično, kao fizičko lice. Jednostavnije je, preglednije, i ostavlja otvorena vrata oslobođenju posle deset godina.

IV deo: firma ili lično?

Dok god hartije od vrednosti držite kraće od deset godina, matematika je ista. Posle deset godina, lično ulaganje pobeđuje.

Primer 4: Vlasnik DOO ima 1.000.000 RSD neraspoređene dobiti, na koju je porez na dobit već plaćen. Pretpostavimo da se ulaganje udvostruči.

Kada ipak ima smisla ulagati preko firme:

• novac ostaje u firmi i ne planirate isplatu dividende u dogledno vreme, pa odlažete porez na dividendu;
• aktivno trgujete i hartije vodite kao kratkoročne plasmane, pa gubici mogu da umanje dobit iz poslovanja;
• ulažete u domaće akcije sa dividendom, jer su dividende od rezidentnih firmi za firmu neoporezive.

Važno: račun kod brokera mora da glasi na firmu. Ako firma plaća hartije koje glase na vlasnika, to je uzimanje iz imovine društva za privatne potrebe vlasnika (čl. 61 st. 1 tač. 4 ZPDG) i oporezuje se kao prihod od kapitala.

Pre nego što firma otvori račun kod stranog brokera

Ulaganje rezidenata u inostranstvu nije potpuno liberalizovano. Narodna banka Srbije je u januaru 2025. godine pojasnila pravila (povod je bio Interactive Brokers), i ona važe za sve rezidente, uključujući firme:

• uz nalog za plaćanje prema brokeru banci se dostavlja dokument iz kog se vidi da će se trgovati samo dozvoljenim instrumentima, npr. ugovor sa brokerom ili dokument sa vrstom hartija i okvirnim iznosom;
• novac ne sme da se prebaci kod brokera i drži tamo „na čekanju“, bez ulaganja;
• trgovanje valutama u inostranstvu nije dozvoljeno, a derivati van regulisanog tržišta (npr. CFD) dozvoljeni su samo radi zaštite od rizika;
• obveznice imaju dodatna ograničenja: dozvoljene su dugoročne dužničke hartije izdavalaca iz EU, odnosno iz OECD zemalja sa rejtingom najmanje A, a kratkoročnim dužničkim hartijama iz trećih zemalja mogu da trguju samo banke.

Pravni osnov je Zakon o deviznom poslovanju („Sl. glasnik RS“, br. 62/2006, 31/2011, 119/2012, 139/2014 i 30/2018) i propisi o platnom prometu sa inostranstvom. Pre prve uplate razgovarajte sa svojom bankom.

Autor: Miloš Praštalo, CEO