Govori se da nas u nekom skorijem periodu (verovatno od 2022 godine) očekuje neka vrsta olakšica prilikom unosa intelektualne svojine u kapital privrednog društva. Verovatno će to biti nešto u vidu oslobođenja plaćanja poreza na kapitalnu dobit. U nastavku pišemo o unosu nematerijalne imovine u kapital društva i poreske implikacije istog (onako kako trenutno jeste).
Osnovni kapital društva je kapital koji je registrovan kao takav u Agenciji za privredne registre (APR) i on uvek predstavlja novčanu vrednost unetih uloga. Dakle ukoliko su uneti ulozi u stvarima ili pravima – moraju biti procenjene novčane vrednosti predmetnih stvari ili prava.
Pri osnivanju privrednog društva, postoje određeni minimalni iznosi osnovnog kapitala, pa je tako minimalni iznos za društva sa ograničenom odgovornošću 100 RSD, za akcionarska društva 3.000.000 RSD osim ukoliko posebnim zakonom nije predviđen veći iznos (banke EUR 10.000.000.- itd).
Međutim, u toku poslovanja, neretko se, iz različitih razloga javlja potreba za povećanjem osnovnog kapitala društva. Ovo stoga što članovi društva često žele da određenu imovinu koja se sastoji u stvarima ili pravima unesu u društvo i tako podignu vrednost novčanog kapitala.
Jedan od načina povećanja osnovnog kapitala društva jeste novim ulozima članova. Novi ulozi članova mogu biti u stvarima i pravima, ali u svakom slučaju moraju biti izraženi u dinarima, odnosno mora biti izražena njihova vrednost, iako to nije uvek jednostavno.
U nastavku ćemo analizirati povećanje kapitala nenovčanim ulozima i to onih koji se sastoje u pravima intelektualne svojine.
Naime, članovi mogu uneti u društvo prava i to primera radi pravo svojine na nepokretnostima, pravo svojine na pokretnim stvarima, pravo intelektualne svojine na autorskom delu, računarskom programu, softveru itd.
Ono što je ključno za ovakav način povećanja kapitala jeste utvrđivanje vrednosti nenovčanog uloga i to prava koje članovi unose.
Zakon o privrednim društvima predviđa mogućnost da članovi sami izvrše procenu nenovčanog uloga i to isključivo sporazumom svih članova. Ovo znači da svi članovi moraju postići sporazum oko vrednosti određenog nenovčanog uloga i ovde nikako ne važi pravilo „obične većine“, „kvalifikovane većine“ itd. Ovakav način utvrđivanja vrednosti nenovčanog uloga je veoma jednostavan i uprošćava čitavu proceduru povećanja osnovnog kapitala, posebno ukoliko članovi u društvo unose pravo svojine na nepokretnosti pa onda lako mogu da utvrde tržišnu vrednost nepokretnosti.
Međutim, procedura je komplikovanija kada je u pitanju procena nenovčanog uloga koji se sastoji u pravu intelektualne svojine. Pravo intelektualne svojine na nekoj tvorevini nije nikada jednostavno proceniti, posebno što vrednost zavisi od mnogo parametara i činilaca koji se mogu i ne moraju ostvariti u budućnosti. Zato je najbolje da procenu vrednosti prava intelektualne svojine, koje članovi žele da unesu u društvo, prepuste ovlašćenom sudskom veštaku, revizoru ili drugom stručnom licu koje je od strane nadležnog državnog organa Republike Srbije ovlašćeno da vrši procene vrednosti određenih prava. U Registru sudskih veštaka koji se vodi pri Ministarstvu pravde, možete pronaći oblast koja vam je potrebna kao i spisak stalnih sudskih veštaka iz te oblasti.
Kada veštak uradi procenu vrednosti prava intelektualne svojine, neophodno je proveriti da li procena sadrži sve obavezne elemente propisane Zakonom o privrednim društvima.
Potom Skupština društva donosi Odluku o povećanju osnovnog kapitala društva nenovčanim ulozima koji se sastoje od prava intelektualne svojine, a koja odluka posebno mora da sadrži:
1) predmet ili pravo koje društvo stiče i procenu njegove vrednosti;
2) ime i druge podatke iz člana 265. ovog zakona o licu koje unosi nenovčani ulog;
3) vrstu, klasu, broj i nominalnu vrednost akcija, odnosno računovodstvenu vrednost akcija kod akcija bez nominalne vrednosti, koje se izdaju po tom osnovu.
Nakon donošenja odluke, povećanje osnovnog kapitala se zajedno sa procenom vrednosti nenovčanog uloga registruje u Registru privrednih subjekata i time će nova vrednost osnovnog kapitala biti javno dostupna svim zainteresovanim licima.
Unosom prava intelektualne svojine od strane jednog ili više članova, društvo postaje vlasnik prava na konkretnoj intelektualnoj tvorevini (softveru, računarskom programu i sl). U praksi, ovo predstavlja način prenošenja određenog prava (sa člana na društvo), a odluka skupštine društva predstavlja osnov, umesto uobičajeno ugovora o kupoprodaji (kada je u pitanju nepokretnost) ili autorskog ugovora (kada je u pitanju prenos prava intelektualne svojine).
Ako kasnije član privrednog društva izvrši prodaju (prenos) udela koje je stekao na osnovu unosa nenovčanog kapitala u to privredno društvo trećem licu, pozitivna razlika između prodajne cene udela i njene nabavne cene (tržišna cena na dan unosa uloga) predstavlja kapitalni dobitak na koji se obračunava i plaća porez na kapitalnu dobit po stopi od 15%. Nabavna cena će predstavljati upravo procenjenu vrednost nenovčanog uloga, odnosno, u ovom slučaju prava intelektualne svojine. Ovde je važno imati na umu da član društva koji je uneo nenovčani ulog za koji je sporazumno utvrđena vrednost, snosi teret dokazivanja vrednosti tog nenovčanog uloga.
Izvor: Law office Tomić – Graovac
