Privredno društvo sa dva osnivača kupilo je poslovni prostor kao osnovno sredstvo. Osnivači žele da prodaju privredno društvo, ali da poslovni prostor prethodno pređe u njihovo vlasništvo kao fizičkih lica.
Da li mogu da izvrše promet bez naknade i koje poreske obaveze bi nastale tim povodom?
Odgovor: Može se izvršiti promet bez naknade.
Potrebno je imati u vidu nekoliko važnih aspekata takvog prometa:
- Smatramo da po osnovu takvog prometa treba obračunati i platiti porez na prihode od kapitala, u skladu sa članom 61. stav 1. tačka 4) Zakona o porezu na dohodak građana (ZPDG):
„4) uzimanje iz imovine i korišćenje usluga privrednog društva od strane vlasnika društva za njihove privatne potrebe i ličnu potrošnju.“
U slučaju plaćanja poreza u skladu sa ZPDG, ne plaća se porez na poklon u skladu sa članom 14. stav 4. tačka 2) Zakona o porezima na imovinu (ZPI).
- Ukoliko su osnivači u radnom odnosu u tom društvu, postoji opasnost da inspekcijski organ takav promet bez naknade smatra zaradom i naloži obračun poreza i doprinosa. Smatramo da bi to bilo potpuno pogrešno, ali postoje primeri u praksi da je poreski organ bilo kakvu vrstu „primanja“ osnivača koji je u radnom odnosu tretirao kao primanja ostvarena činjenjem ili pružanjem pogodnosti, što se smatra zaradom iz ugla ZPDG (član 14. stav 1). Problem u vezi sa ovim je što bi trebalo da bude relativno jednostavno razgraničiti šta je primanje po osnovu vlasništva a šta primanje po osnovu radnog odnosa, ali nažalost poreski organ može svaku situaciju da ceni u skladu sa svojim uverenjem i da se poziva na načelo fakticiteta iz člana 9. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji.
Kako bi se izbegle eventualne neprijatnosti po tom pitanju, bolje bi bilo da osnivači navedeni promet bez naknade realizuju nakon što prekinu radni odnos u svom društvu.
- Ne plaća se PDV jer se radi prometu oslobođenom PDV u skladu sa članom 25. stav 2. tačka 3) Zakona o PDV, a ne plaća se ni poreza na prenos apsolutnih prava jer se taj porez plaća samo na promet uz naknadu.
- Postoje tumačenja da se plaća porez na poklon, a ne porez na prihode od kapitala. Takva tumačenja polaze od sledećih pretpostavki:
– da je članom 14. stav 3. ZPI predviđeno da se poklonom smatra i prenos bez naknade imovine pravnog lica. Međutim, treba imati u vidu da se u tom stavu navodi i stav 4, o kojem smo pisali prethodno u tački 1. ovog odgovora, pa smatram da se ta situacija odnosi na prenos bez naknade licu koje nije osnivač (i nije zaposleni, naravno), a ne i osnivaču.
– postoji mišljenje Ministarstva finansija u kojem je zauzet stav da se u jednom specifičnom slučaju plaća porez na poklon, a radi se o slučaju kada je prvobitno nepokretnost uneta u privredno društvo od strane osnivača kao nenovčani ulog. Radi se o mišljenju broj 464-01-0096/2016-04 od 14.3.2016. godine (videti stranu 155):
Bilten – Službena objašnjenja i stručna mišljenja za primenu finansijskih propisa
Smatramo da navedeno mišljenje nije merodavno u ovom slučaju jer se radi o nepokretnosti koja je kupljena od strane privrednog društva.
- Na kraju, vrlo je važno imati u vidu i aspekt poreza na dobit. Naime, osnivači sa po 50% udela u privrednom društvu su povezana lica sa tim privrednim društvom u skladu sa članom 59. Zakona o porezu na dobit pravnih lica (ZPDPL). U tom smislu treba imati u vidu član 7a tačka 4) ZPDPL, jer se na teret rashoda u poreskom bilansu ne priznaju pokloni čiji je primalac povezano lice iz člana 59. ZPDPL. Naravno, ovo ne važi u slučaju da se obračunaju porezi i doprinosi na zaradu (videti tačku 2), jer se u tom slučaju ne radi o poklonu već o zaradi, a rashodi zarade se priznaju u celosti u poreskom bilansu. Naravno, nije logični razmišljati o takvoj varijanti sa aspekta racionalnosti, ali navodim to samo kao činjenicu s obzirom na opasnost objašnjenu u tački 2. odgovora.
Izvor: Neobilten
