Pojam kriptovaluta
Evropska centralna banka (ECB) je klasifikovala kriptovalute kao podvrstu virtuelnih valuta. Ona je definisala virtuelne valute kao digitalne prikaze vrednosti, koje ne izdaju centralne banke, kreditne institucija ili institucije za elektronski novac, koje se u nekim okolnostima mogu koristiti kao alternativa novcu. Takođe je razjasnila da kriptovalute, predstavljaju decentralizovanu dvosmernu (tj. bilateralnu) virtuelnu valutu.
Međunarodni monetarni fond (MMF) je kategorizovao kriptovalute kao podvrstu virtuelnih valuta, koje definiše kao digitalne prikaze vrednosti koje izdaju privatni stvaraoci i denominirane su u svojoj sopstvenoj jedinici računa.
Banka za međunarodna poravnanja (BIS), kvalifikovala je kriptovalute kao digitalne valute ili šeme digitalnih valuta. Ove šeme imaju sledeće ključne karakteristike:
- one su imovina, čija vrednost se određuje ponudom i tražnjom, slično konceptu robe kao što je zlato, ali sa nultom imovinskom vrednošću
- koriste distribuirane glavne knjige (DLT) kako bi omogućile udaljenu razmenu elektronskih vrednosti između korisnika (u odsustvu poverenja između različitih strana) i bez potrebe za posrednicima
- Bilo koji specifičan pojedinac ili institucija ne upravljaju njima (u većini slučajeva su decentralizovane)
Po nama najbolja definicija je upravo poslednja, koju je objavila Banka za međunarodna poravnanja.
Trgovina kriptovalutama kao i drugom kriptoimovinom konstantno nastavlja da beleži globalni rast po svim pokazateljima, međutim osnovna podloga za njihov tretman kao finansijskih instrumenata apsolutno još nije zadovoljena. Takođe je neophodno napomenuti da je trgovina istim u većini zemalja još uvek neregulisana i nekontrolisana od strane institucija poput centralnih banaka i drugih državnih organa. Naše mišljenje je da nedostatak pravnog okvira kao i osnovno nerazumevanje tehnologije (kriptografija) regulatorima značajno otežava praćenje kao i kontrolu kripto trgovine i poslovanja.
Generalno kriptovalute su (za sada) prilično nestabilne vrednosti (variranja su velika). Iz navedenog razloga da bi se maksimalno bezbedno poslovalo sa njima treba se izuzetno dobro upoznati sa svim aspektima.
Pravni aspekt vlasništva kriptovaluta u svetu i u Srbiji
Postoje tendencije da se postavi univerzalni zakonski okvir u svetu, međutim dok se to ne desi neke države su već postavile svoje zakonske okvire kojim su privremeno rešile status kriptovaluta i kriptoimovine.
Kina – Kriptovalute su ilegalne
Japan – Kriptovalute su regulisane i tretirane kao imovina
Rusija – Kriptovalute su ilegalne
EU – Kriptovalute još uvek nisu regulisane, ali nisu ni zabranjene
US – Kriptovalute su regulisane i tretirane od strane IRS kao imovina
Na teritoriji Republike Srbije još uvek ne postoji pravna regulativa u ovoj oblasti. Kriptovalute ne mogu imati status novca, s obzirom na to da je zvanična valuta dinar i po pravilu sve transakcije (sem izuzetaka plaćanja u devizama) obavljaju se u dinarima.
U nedostatku pravne regulative kriptovalute se u Srbiji mogu tretirati jedino kao zalihe ili kao nematerijalna imovina, ali o tome smo pisali u drugom tekstu. Trgovina kriptovalutama nije pod nadzorom Narodne banke Srbije, koja se više puta ogradila od svake odgovornosti vezane za trgovinu istim.
Neka od obaveštenja NBS:
„… Virtuelne valute su oblik neregulisanog digitalnog novca koji ne izdaje centralna banka, te ne garantuje njegovu vrednost. Virtuelne valute, poput bitkoina, kupuju se za konvencionalne valute (evro, funta, dolar i dr.) direktno od drugog lica ili preko internet platformi, nakon čega se prebacuju na personalizovani bitkoin račun (tzv. digitalni novčanik) i koriste za kupovinu određenih dobara i usluga ili se ponovo konvertuju u konvencionalne valute. Vrednost bitkoina na ovim platformama nije garantovana, veoma je varijabilna i određena je ponudom i tražnjom za tom virtuelnom valutom.“
…“Korisnici ne uživaju pravnu zaštitu u slučaju da platforma izgubi novac ili propadne (npr. usled hakovanja), čak i kada je reč o internet platformi koja je registrovana kao privredni subjekt kod nadležnog organa neke zemlje.“
… „Upozoravamo da bitkoin ne predstavlja zakonsko sredstvo plaćanja u Republici Srbiji, niti može biti predmet kupovine i prodaje od strane banaka i ovlašćenih menjača. Zbog toga, kao i zbog činjenice da ne postoje nikakvi mehanizmi zakonske zaštite ulagača, ulaganje u bitkoin ili slične virtuelne valute koje ne izdaje centralna banka i za čiju vrednost ona ne garantuje, predstavlja rizik i može izazvati finansijske gubitke. Svako ko se upušta u ove ili bilo koje druge aktivnosti u vezi s virtuelnim valutama, čini to na sopstvenu odgovornost i samostalno snosi finansijske rizike koji proističu iz tih aktivnosti“.
Iz svega navedenog se može zaključiti da sticanje i držanje kriptovaluta, kao i trgovanje istim, u Republici Srbiji nije zabranjeno, već nije definisano.
Poznato je da u Srbiji postoji par menjačnica koje trguju kriptovalutama i isto tako postoje i firme koje kupuju odnosno prodaju kriptovalute, drugim rečima investiraju u njih i čekaju da vrednost poraste.
MNP ADVISORY je jedna od takvih firmi i svakako vam možemo pomoći i u računovodstvenom i u poreskom smislu da i sami započnete svoje ulaganje.
Učesnici u svetu kriptovaluta i kriptoimovine
1. Korisnici kriptovaluta
Korisnik kriptovaluta je fizičko ili pravno lice koje novčiće koristi:
- za kupovinu stvarnih ili virtuelnih dobara ili usluga
- za izvršavanje elektronskog plaćanja između različitih strana (P2P) ili
- da ih čuva u investicione svrhe
2. Rudari (eng. miners od mining – rudarenje)
Drugi učesnik je „rudar“ koji učestvuje u potvrđivanju transakcija na blockchain mreži rešavanjem „kriptografske zagonetke“. Drugim rečima, rudar proizvodi novčiće i to najčešće koristeći računarske rigove (uređaji sa više grafičkih karata) koje daju veliku snagu za rudarenje i koje upravo služe za rešavanje gore pomenutih “zagonetki”. Rudar je u principu prvi u lancu, on stvara novčiće. Korisnik i rudar može biti svako ko to želi.
3. Menjačnice
Treća grupa igrača su menjačnice kriptovaluta. One su najčešće na bazi internet sajtova koji pružaju usluge razmene korisnicima kriptovaluta, i to obično uz određenu malu naknadu (tj. proviziju). Dopuštaju korisnicima kriptovaluta da prodaju svoje kripto novčiće za fiat valute ili da kupuju kripto novac fiat novcem. Postoje razni sajtove za te namene, i strani i domaći.
4. Stvaraoci kriptovaluta
I na kraju, ovde spadaju subjekti koji su razvili tehničke osnove određene kriptovalute i postavile početna pravila za njenu upotrebu. Takođe, oni mogu biti i ponuđači istih kriptovaluta koji nude novčiće korisnicima nakon prvobitnog izdavanja, recimo putem početne masovne prodaje (ICO – inital coin offering).
Postoje i drugi učesnici ali mi smo se dotakli onih za koje smatramo da su najvažniji.
Klasifikacija kriptovaluta i kriptoimovine
Za Bitcoin (BTC) je verovatno svako čuo, a on predstavlja kriptovalutu koja se obično opisuje kao virtuelna i decentralizovana i koja svakako nije podržana od strane centralnih banaka, vlada ili bilo kojih drugih institucija. Zanimljivo je da je koncept sličan kao kod kupovine akcija velikih kompanija, samo što ukoliko pojedinac kupi bitcoin njemu on može da služi i kao sredstvo plaćanja (kriptovaluta), a može i kao ulaganje da bi se posle određenog vremena zaradilo na porastu vrednosti (kriptoimovina). Isto važi i za svaki drugi kripto novčić.
Postoje i altcoini (alternativni novčići), a to su svi kripto novčići koji su alternativa Bitcoinu. Neki od primera:
– Ethereum (ETH)
Ethereum je decentralizovana platforma koja se bavi takozvanim „pametnim ugovorima“. Pametni ugovori su „samoizvršavajući“ ugovori ili aplikacije koje funkcionišu tačno onako kako su programirani bez ikakvih mogućnosti zastoja, cenzure, prevare ili mešanja treće strane.
– Ripple (XRP)
Ripple je digitalna platna platforma otvorenog koda (P2P), koja omogućava skoro trenutne (u sekundi) prenose novca bez obzira na njihovu formu. Za ripple se može reći da “želi” da nasledi SWIFT kod (kod koji se koristi u inostranim bankarskim platnim transakcijama). Za Ripple se smatra da nije decentralizovana kriptovaluta.
Druge dobro poznate kriptovalute su Litecoin (LTC), NEO (NEO), Monero (XMR), Dash (DASH) i ostale (ima ih preko 100).
Pojam blockchain-a (bukvalan prevod – lanac blokova)
Blockchain je poseban tip ili podskup tzv distribuirane tehnologije glavne knjige („DLT“).
DLT je način snimanja i deljenja podataka preko više baza podataka (poznatih i kao glavne knjige), od kojih svaka ima potpuno iste zapise podataka koje kolektivno održava i kontroliše distribuirana mreža računarskih servera, koji se nazivaju čvorovi (“Nodes” – Nodovi).
Blockchain je mehanizam koji koristi metod enkripcije poznat kao kriptografija, i upotrebljava skup specifičnih matematičkih algoritama za stvaranje i verifikaciju neprestano rastućih struktura podataka – na koje se podaci mogu dodati i iz kojih se postojeći podaci ne mogu ukloniti – što stvara oblik lanca „transakcijskih blokova“, koji funkcionišu kao distribuirana glavna knjiga.
Blockchain mehanizmi konsenzusa
Ukratko, konsenzusni mehanizam je unapred definisani specifični (kriptografski) metod validacije koji osigurava ispravno sekvenciranje transakcija na blockchain-u. U slučaju kriptovaluta, takvo sekvenciranje je neophodno kako bi se rešilo pitanje „dvostruke potrošnje“ (tj. problem da isti instrument plaćanja ili imovine može biti prenet više od jednom ako se transferi ne registruju i ne kontrolišu centralno).
Dokaz o radu (PoW – Proof of Work)
U sistemu PoW, učesnici u mreži moraju da reše tzv „kriptografske zagonetke“ kako bi mogli dodati nove „blokove“ u blockchain mreži. Ovaj proces rešavanja problema se obično naziva „rudarenje“. Jednostavnim rečima, ove kriptografske zagonetke su sastavljene od svih informacija koje su prethodno zabeležene na blockchain-u i od novog seta transakcija dodatih u sledeći „blok“.
Dokaz o udelu (PoS – Proof of Stake)
U sistemu PoS, validator transakcije (tj. mrežni čvor – noda) mora dokazati vlasništvo nad određenom imovinom (ili u slučaju kriptovaluta, određenu količinu novčića) kako bi učestvovao u validaciji transakcija. Ovaj način provere transakcija se zove „kovanje“ umesto „rudarenja“.
U ovom tekstu smo razjasnili osnove blockchain mreže i kriptovaluta, a u našem drugom tekstu smo se fokusirali na računovodstveni i poreski tretman istih.
