Vodeći računovodstveni instituti u državama poput SAD-a i Velike Britanije, kao i sam IFAC su u ovom trenutku jedinstveni u stavu da poslovanje kriptovalutama i ostalom kriptoimovinom nije u celosti po propisanim računovodstvenim standardima, osim dva o kojima će biti reči. Profesija će očigledno u budućnosti morati da ažurira određene računovodstvene standarde kako bi drugačije obuhvatila i ovaj tip poslovanja u slučaju da se neophodni uslovi zadovolje.
Računovodstveni tretman
Pored kompleksnosti materije, kao što je ranije napomenuto, IFAC kao i vodeći računovodstveni instituti iz država u kojima je poslovanje kriptovalutama i ostalom kriptoimovinom značajno, saglasni su u preporukama da se isti tretirataju kao:
1. Nematerijalna ulaganja (MRS, IAS 38) ili
2. Zalihe u slučajevima gde je trgovina kriptovalutama i ostalom kriptoimovinom od značaja (MRS, IAS 2)
1. Nematerijalna ulaganja
Kriptovalute kupljene na virtuelnom tržištu početno se vrednuju kao nematerijalna imovina. Međutim, ukoliko je kriptovaluta stečena “rudarenjem”, potrebno je razmotriti smernice u vezi sa priznavanjem.
MSFI za MSP i Pravilnik za mikro i druga pravna lica ne daju mogućnost da nematerijalna imovina ima neograničen vek trajanja, već se pretpostavlja da sva nematerijalna imovina ima ograničen vek trajanja. Paragrafom 18.20 u MSFI za MSP propisano je da, ako entitet nije u stanju da izvrši pouzdanu procenu korisnog veka nematerijalne imovine, treba da se pretpostavi da je vek trajanja 10 godina.
Kod kriptovaluta koje imaju tretman nematerijalnih ulaganja postoje opcije. Entitet iste može tretirati po:
– nabavnoj vrednosti umanjenoj za amortizaciju (polazeći od toga da kriptovaluta ima vek trajanja) i potencijalno obezvređivanje u slučaju pada vrednosti iste. U ovom slučaju negativni efekti bi bili tretirani kao trošak. U slučaju porasta vrednosti kriptoimovine, ne bi došlo do korekcije vrednosti, već bi se i dalje vodila po nabavnoj vrednost.
– u varijanti gde postoji razvijeno tržište na kome se vrši trgovina kriptoimovinom, enitet može da vrši revalorizaciju (vrednovanje) svojih valuta tako što bi eventualni pad vrednosti bio evidentiran kao gubitak u bilansu uspeha, a porast indirektno u kapitalu kao “other comprehensive income”.
2. Zalihe
U slučaju tretmana kriptovaluta i ostale kriptoimovine u vidu zaliha (MRS, IAS 2), vrednovanje istih bi bilo po fer tržišnoj vrednosti umenjenoj za troškove prodaje. Zalihe su, prema MRS 2, sredstva koja se drže radi dalje prodaje u redovnom poslovanju, u procesu proizvodnje se takva prodaju ili u obliku osnovnog i pomoćnog materijala koji se troši u proizvodnom procesu ili pri pružanju usluga. Ukoliko se trguje sa kriptoimovinom bez obzira da li se ona proizvede rudarenjem ili se kupi radi dalje prodaje, u tim slučajevima se kriptovaluta priznaje kao zalihe.
U bilo kom slučaju, entiteti bi u napomenama uz finansijske izveštaje trebalo da obelodane prirodu kriptovaluta koje poseduju, njihov računovodstveni tretman kao i način vrednovanja istih.
Poreski tretman sa aspekta poreza na dobit
Ako posmatramo kriptovalute kao nematerijalnu imovinu, možemo reći da se njeno otuđenje ili njeno stavljanje van upotrebe, odnosno razlika između knjigovodstvene vrednosti u momentu isknjižavanja iz bilansa i neto priliva koji se dobija njenim otuđenjem, utvrđuje kao dobitak ili gubitak.
Ako pričamo o zalihama, odnosno ako kriptovalute služe za trgovinu, razlika izmedju nabavne i prodajne vrednosti čini prihod i na kraju godine se utvrđuje dobitak ili gubitak kao i kod svake druge delatnosti.
Nezaboravimo, porez na dobit iznosi 15% i obveznici istog su preduzeća (d.o.o.) a porez na prihode od samostalnih delatnosti iznosi 10% i obveznici su preduzetnici.
Ako razmišljate o investiranju u kriptovalute ili ako su vam potrebne dodatne informacije o njima, obratite nam se putem mejla ili zakažite sastanak.
U ovom tekstu smo se dotakli računovodstvenog i poreskog tretmana kriptoimovine, a u našem drugom tekstu možete pročitati o osnovama blockchain mreže i kriptovaluta.
