Odlaganje plaćanja dugovanog poreza, uslovi za odlaganje, postupak odlaganja dugovanog poreza, kao i sredstva obezbeđenja naplate dugovanog poreza, propisano je odredbama čl. 73, čl. 74, čl. 74a i čl. 74b Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji („Službeni glasnik RS“ br.80/02…86/19 – u daljem tekstu: zakon) i Uredbom o bližim uslovima za odlaganje plaćanja poreskog duga („Službeni glasnik RS“ br.53/2003…71/2005).
- Uslovi za odlaganje
Poreska uprava može na obrazložen zahtev poreskog obveznika, u celosti ili delimično, odložiti plaćanje dugovanog poreza koji za srednje i veliko pravno lice iznosi najmanje 5% od obrtnih sredstava iskazanim u poslednjem finansijskom izveštaju, pod uslovom da plaćanje dugovanog poreza:
– za poreskog obveznika predstavlja neprimereno veliko opterećenje;
– nanosi bitnu ekonomsku štetu poreskom obvezniku.
Vremenski period za koji se može odobriti odlaganje plaćanja dugovanog poreza na rate je najduže do 60 meseci, uz mogućnost korišćenja odloženog plaćanja do 12 meseci. Izuzetno plaćanje dugovanog poreza se može odložiti ako podnosilac zahteva za odlaganje plaćanja dugovanog poreza ne ispunjava napred navedene uslove, ali je kao sredstvo obezbeđenja naplate ponudio neoporezivu bankarsku garanciju ili menicu avaliranu od strane poslovne banke, na iznos koji ne može biti manji od visine dugovanog poreza čije se plaćanje odlaže.
- Postupak odlaganja
Postupak se pokreće samo na osnovu obrazloženog zahteva poreskog obveznika. Zahtev se podnosi organizacionoj jedinici Poreske uprave prema mestu sedišta poreskog obveznika, dok obveznici koji su u nadležnosti Centra za velike poreske obveznike za javne prihode koje administrira ovaj organ, zahtev podnose ovom Centru. Poreski obveznik je dužan da pre podnošenja zahteva sa nadležnom organizacionom jedinicom Poreske uprave usaglasi stanje duga po vrstama javnih prihoda, čije odlaganje plaćanja traži i primerak potpisanog zapisnika dostavi u prilogu zahteva. Zahtev mora biti potpisan od strane ovlašćenog lica ili za potpisnika mora biti dostavljeno ovlašćenje.
U zahtevu se opredeljuje dug koji je predmet odlaganja, iznose se obrazloženi razlozi za odlaganje plaćanja, predlaže sredstvo obezbeđenja naplate dugovanog poreza. Odlaganje plaćanja dugovanog poreza vrši se potpisivanjem sporazuma između Poreske uprave i poreskog obveznika odnosno rešenjem Poreske uprave.
Uz zahtev je potrebno dostaviti bilans stanja sa stanjem na dan 31.12. prethodne godine, kao i odluku o razvrstavanju pravnog lica, u skladu sa Zakonom o računovodstvu, ili dostaviti izjavu da organ za potrebe postupka može vršiti uvid, pribavljati i obrađivati lične podatke o činjenicama o kojima se vodi službena evidencija, koji su neophodni u postupku odlučivanja u skladu sa članom 103. Zakona o opštem upravnom postupku („Sl. glasnik“ br.18/2016 i 95/2018- autentično tumačenje).
Poreskom obvezniku nad kojim se sprovodi reorganizacija u skladu sa Zakonom kojim se uređuje stečaj, uz saglasnost nadležnog organa može se odobriti odlaganje plaćanja dugovanog poreza, čije je izmirivanje sastavni deo tog plana, u jednakim ratama do 60 meseci uz mogućnost korišćenja odloženog plaćanja za prvih 24 meseca.
Poreskom obvezniku koji je zaključio ugovor o finansijskom restrukturiranju, u skladu sa zakonom kojim se uređuje sporazumno finansijsko restrukturiranje privrednih društava, može se odobriti odlaganje plaćanja dugovanog poreza u jednakim ratama do 60 meseci, uz mogućnost korišćenja odloženog plaćanja za prvih 24 meseca.
- Sredstva obezbeđenja
U postupku odlučivanja o odlaganju plaćanja, od poreskog obveznika se zahteva davanje sredstva obezbeđenja naplate, koja ne mogu biti manja od visine dugovanog poreza čije se plaćanje odlaže. Sredstva obezbeđenja mogu biti:
– hipoteka na nepokretnosti poreskog obveznika;
– zaloga na pokretnim stvarima poreskog obveznika;
– neopoziva bankarska garancija;
– jemstvo drugog lica koje je vlasnik imovine;
– trasirana menica, akceptirana od strane dva žiranta, iz čijih se zarada, na kojima se ustanovljava administrativna zabrana, poreski dug može naplatiti;
– menica avalirana od strane poslovne banke.
Ako se dugovani porez obezbeđuje sredstvima navedenim u tački 1, 2 i 4, sredstva obezbeđenja ne mogu biti manja od 120% visine dugovanog poreza čija se naplata obezbeđuje. U postupku odlučivanja o odlaganju plaćanja dugovanog poreza, Poreska uprava odlučuje iz kojih od predloženih, odnosno od drugih, poreskom obvezniku dostupnih sredstava obezbeđenja će se najefikasnije naplatiti dugovni porez i o tome obaveštava poreskog obveznika.
U postupku po zahtevu za odlaganje plaćanja ne zahteva se sredstvo obezbeđenja plaćanja, ako poreski dug po osnovu javnih prihoda koje naplaćuje Poreska uprava, na dan podnošenja zahteva za odlaganje njegovog plaćanja iznosi za pravno lice do 1.500.000 dinara.
– Upisivanje hipoteke na nepokretnosti u postupku po zahtevu za odlaganje plaćanja dugovanog poreza, vrši se na zahtev poreskog obveznika. Procenu vrednosti predložene nepokretnosti čija visina ne može biti manja od 120% visine dugovanog poreza čija se naplata obezbeđuje, vrši nadležna organizaciona jedinica Poreske uprave, prema sedištu gde se nepokretnost nalazi. Nepokretnost mora biti u vlasništvu poreskog obveznika i ne sme biti opterećena hipotekom u korist drugog poverioca. Poreski obveznik je dužan da u postupku po zahtevu za odlaganje plaćanja dostavi overeni prepis lista nepokretnosti izdatog od strane organizacione jedinice Republičkog geodetskog zavoda, u kome je, na osnovu založne izjave obveznika, upisana hipoteka najmanje u visini duga na konkretnoj nepokretnosti obveznika u korist Republike Srbije, radi obezbeđenja naplate duga čije se odlaganje zahteva.
– Upisivanje zaloge na pokretnim stvarima, u postupku po zahtevu za odlaganje plaćanja dugovanog poreza, vrši se na zahtev poreskog obveznika koji traže odlaganje plaćanja. Poreski obveznik mora biti vlasnik predložene pokretne stvari na kojoj ne sme biti upisana zaloga u korist drugog poverioca. Vrednost zaloge na pokretnim stvarima ne može biti manja od 120% visine dugovanog poreza čija se naplata obezbeđuje. Za poreske obveznike koji su u nadležnosti Centra za velike poreske obveznike, procena vrednosti za motorna vozila vrši se u Centru za velike poreske obveznike, dok za pokretne stvari koje nemaju registracioni broj procenu vrši ovlašćeni procenitelj, po zahtevu poreskog obveznika. Poreski obveznik je dužan da u postupku po zahtevu za odlaganje plaćanja dostavi rešenje APR o upisu zaloge na njegovim popisanim pokretnim stvarima u Registar zaloge u korist Republike Srbije.
– Ako se kao sredstvo obezbeđenja daje bankarska garancija, vrednost bankarske garancije mora biti veća ili jednaka iznosu duga koji je predmet odlaganja. Rok garancije mora biti duži najmanje 5 radnih dana od dana dospeća za plaćanje poslednje rate. Garancija mora biti neopoziva i plativa na prvi poziv.
– Ako je kao sredstvo obezbeđenja jemstvo drugog lica, isto mora biti u vrednosti koja ne može biti manja od 120% visine dugovanog poreza čija se naplata obezbeđuje. Ako je jemstvo u vidu hipoteke na nepokretnosti jemca, obveznik dostavlja ugovor o jemstu i overeni prepis lista nepokretnosti, u kome je, na osnovu založne izjave jemca, na konkretnoj nepokretnosti jemca upisana hipoteka, najmanje u visini duga obveznika, u korist Republike Srbije. Ako je jemstvo u vidu zaloge na pokretnim stvarima jemca, poreski obveznik je dužan da dostavi rešenje APR o upisu zaloge na pokretnim stvarima jemca. Imovina jemca mora biti bez tereta.
– Ako se kao sredstvo obezbeđenja daje menica, ista mora biti avalirana od strane poslovne banke, na iznos ne manji od visine poreskog duga čija se naplata obezbeđuje. Menica i ovlašćenje moraju biti evidentirani u registru menica i poreski obveznik mora Poreskoj upravi dostaviti potvrdu nadležne banke o registrovanim menicama/ovlašćenjima. Zahtev za registraciju menice, odnosno ovlašćenja, poreski obveznik podnosi svojoj banci. Rok važenja menice mora biti duži najmanje 5 radnih dana od dana dospeća poslednje rate za plaćanje. Solo menica ne može biti sredstvo obezbeđenja.
– Ako se poreski obveznik ne pridržava rokova iz sporazuma, odnosno rešenja o odlaganju plaćanja ili ukoliko u periodu za koji je odloženo plaćanje dugovanog poreza ne izmiri tekuću obavezu, osim u slučaju ako je podneo zahtev za odlaganje plaćanja te tekuće obaveze, najkasnije u roku od dva dana od dana dospelosti te tekuće obaveze, Poreska uprava će po službenoj dužnosti poništiti sporazum, odnosno ukinuti rešenje, i dospeli a neplaćeni poreski dug naplatiti:
– iz sredstva obezbeđenja
– u postupku prinudne naplate poreskog duga.
Ako je sporazum o plaćanju poreskog duga na rate poništen po službenoj dužnosti, bilo zbog neplaćanja rata ili tekućih obaveza, poreski obveznik nema pravo da ponovo podnese zahtev za odlaganje plaćanja tog dugovanog poreza.
Kada Poreska uprava u postupku odlučivanja ne prihvati zahtev za odlaganje plaćanja tekuće obaveze, poreski obveznik je dužan da tu tekuću obavezu, sa pripadajućom kamatom obračunatom u skladu sa ovim zakonom, plati u roku od pet dana od dana dostavljanja akta kojim Poreska uprava odbija navedeni zahtev.
Ako poreski obveznik u naloženom roku ne plati tekuću obavezu, sa pripadajućom kamatom obračunatom u skladu sa zakonom, Poreska uprava će po službenoj dužnosti poništiti sporazum odnosno ukinuti rešenje o odlaganju plaćanja dugovanog poreza, čime su se stekli uslovi za naplatu poreskog duga iz sredstava obezbeđenja kao i u postupku prinudne naplate poreskog duga.
Ako je, u skladu sa odredbama čl. 73, 74, 74a i 74b zakona, plaćanje dugovanog poreza odloženo, kamata se obračunava i za vreme dok traje odlaganje, po stopi jednakoj godišnjoj referentnoj stopi Narodne banke Srbije.
Poreskom obvezniku kome je u skladu sa odredbama čl. 73, 74, 74a i 74b ovog zakona, plaćanje dugovanog poreza odloženo, a koji redovno izmiruje rate dospelih obaveza koje su odložene, uključujući i tekuće obaveze u skladu sa zakonom, otpisuje se 50% kamate koja se odnosi na taj dug plaćen u tom periodu, po isteku svakih 12 meseci, do izmirenja tog duga u potpunosti.Pravo na otpis 50% kamate se ne ostvaruje za odlaganje plaćanja dugovanog poreza, kada je obaveza utvrđena rešenjem u postupku poreske kontrole.
Izvor: Poreska uprava
